Petar Mejić: Znameniti ljudi i šah
PANČEVO 1984
AJNŠTAJNOVA PRECIZNOST
Albert Ajnštajn (1879-1955) američki fizičar i matematičar nemačkog porekla, bio je profesor u Cirihu i Pragu, a od 1914 do 1933 u Berlinu. Posle je, kao odlučan protivnik fašizma, otišao u Prinston (SAD) gde je do kraja života radio kao profesor na Institutu za naučna istraživanja. Objavio je 1905 specijalnu a
1916 opštu teoriju relativiteta. Dobio je 1921 Nobelovu nagradu za fiziku. Dosledan borac za mir i jedan od najprogresivnijih duhova čovečanstva.
Boris Gligorijevič Kuznjecov piše da je Ajnštajn pionirneklasične nauke. Njega se seća Šekspirovom uzrečicom iz “Hamleta“: On je bio čovek u punom smislu reči“.
Sekretarica Elena Dikas dala je značajne podatke o njemu. Kazuje da je veoma voleo šah. Robert Openhajmer je pomogao da se o Ajnštajnu mnogo šta drugačije protumači. Kako ne, kada je sa njim
provodio časove u odmeravanju snaga na crno-beloj ploči.
U Bernu se 6-og januara 1903 Ajnštajn oženio sa koleginicom i Srpkinjom (iz Novog Sada) Milevom Marić. U šahu je, kao u nauci, sve činio veoma precizno. Poučno je iskorišćavao greške i nedoslednosti partnera.
Jedan od najvećih umova u istoriji nauke veoma je cenio Dr. Emanuela Laskera, dugogodišnjeg svetskog šampiona u šahu.
Posle smrti Laskera Ajnštajn je napisao predgovor knjizi dr. J. Hanaka “Emanuel Lasker“.
Šta je to što je privlačilo kod Laskera, šta je genijalnog Ajnštajna vezivalo za jednog šahovskog šampiona? Emanuel Lasker, doktor filozofije i matematike, isticao se svestranim obrazovanjem. Još kao gimnazista pokazivao je izvanredan talenat za matematiku i njoj srodne nauke.
U dugim šetnjama sa dr. Laskerom Ajnštajn je živo diskutovao o najraznovrsnijim pitanjima. Najviše je, razumljivo, raspravljao o teoriji relativiteta.
Ajnšajn kaže: “U diskusijama, ja sam više primao nego što sam davao. Laskerov kritički duh došao je odmah do jasnog saznanja da ključna tačka čitavog problema leži u konstantnosti brzine svetlosti (u praznom prostoru). Niko ne zna neposredno kojom se brzinom širi svetlost u potpunom praznom prostoru, jer ni međuzvezdana područja nisu bez minimalnih količina materija.
Izmenjujući misli, divio sam se Laskerovoj samostalnosti u stvaranju zaključaka“.
Nije neizvesno da su dva prijatelja razgovarali i o šahu iako je ovde razlika bila velika. Možda je Lasker u neku ruku bio za Ajnštajna – primer za ugled.
A. Ajnštajn – R. Openhajmer
Španska partija
SAD 1940
1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 b5 5.Lb3 Sf6 6.0-0 Se4
Zanimljivo je da na više načina ovu otvorenu varijantu rado igraju vodeći šahisti, pa je tako viđena i u mečevima za prvaka sveta između Karpova i Korčnoja. Cilj je da se dinamičnom igrom dođe do inicijative.
7.Te1 d5 8.a4 b4 9.d3 Sc5 10,Se5 Se7
Ovo je već greška koju beli poučno koristi. Najbolje je bilo 10…Se5 11.Te5+Le6 i zatim postaviti drugog lovca na polje “c7“.
11.Df3 f6 12.Dh5+ g6 13.Sg6 hg 14.Dh8 Sb3 15.cb Dd6
16.Lh6 Kd7 17.Lf8 Lb7 18.Dg7 Te8 19.Sd2 c5 20.Tad1 a5 21.Sc4 dc 22.dc Dd1 23.Td1 Kc8 24.Le7 (1-0)
Beli je još u 12 potezu mogao da obustavi otpor.
Robert Openhajmer (1904-1967) američki fizičar, dao je značajne radove iz nuklearne fizike. Od 1942 do 1945 imao je vodeću ulogu u izgradnji prve atomske bombe. Odbio je učešće u izradi hidrogenske bombe, a 1953 od strane administracije SAD bio je osimnjičen i maltretiran kao komunista. Rehabilitovan je 1963 godine.
(Nastaviće se)
Prepis sa originala i digitalna obrada- Branko Malešević, Vindzor, 2002
branko_malesevic@yahoo.ca
Knjiga može da se naruči, u originalu, sa sajta: Znameniti ljudi i sah – Siniša Dražić – Šahovski kutak velemajstora (drazic.co.rs)