Petar Mejić: Znameniti ljudi i šah
PANČEVO 1984
JURIŠ KONjICE
Napoleon I Bonaparta (1769-1821), francuski vojskovođa i car, rodom iz Ajačija (Korzika) u pohodu na Rusiju 1812 ušao je u Moskvu. Brzo je, međutim, bio primoran na povlačenje a njegova armija je bila gotovo potpuno uništena.
Abdicirao je posle nekoliko poraza 1814, posle čega je zatočen na ostrvu Elbi. Ponovo je zatim došao na vlast u Francuskoj, ali je posle kratkotrajne vladavine od 100 dana, pretrpeo odsudan poraz kod Vaterloa od udruženih britanskih i pruskih snaga, a zatim je prognan na ostrvo Sveta Jelena do kraja života. Grob mu je (od 1840) u pariskom Domu invalida. Istorijsko značenje ovog čoveka jeste u društvenim promenama koje je donela Napoleonova era – zamena starih feudalnih novim građanskim odnosima i
institucijama.
U austrijskom gradu Austerlicu priređena je 1933 izložba posvećena uspomeni na Napoleona. Bile su prikazane i šahovske figure od slonove kosti i sedefa. To je bio poklon prijatelja dok se Napoleon nalazio zatočen na Svetoj Jeleni. Figure su u sebi krile plan za spas. Poverljiv oficir koji je taj poklon nosio umro je na putu, a šahovsku garnituru uručio je Napoleonu čovek koji nije znao za tajnu.
Anri Bel Stendal je pisao “Svaki čovek ima određeno mišljenje o Napoleonu“.
Tako je i sa šahovskim partijama čuvenog Korzikanca. Da li su odigrane ili ne? Postoje samo tri zapisane, a jedna i sa automatom u kome je, ustvari, sedeo jedan od šahista, a najviše se spominje Austrijanac Johan Algajer (1763-1823). Naravno, “automat“ je pobedio Napoleona. Na sreću šahiste, Napoleon nije
ništa posumnjao. Možda je, kao i uvek, bio opsednut idejom da ostvari put Aleksandra Makedonskog, osvajanja u Egiptu i Siriji.
Napoleon – g-đa de Ramiza
Filidorova odbrana.
Pariz 1804
1.Sc3 e5 2.Sf3 d6 3.e4 f5 4.h3 fe
Pravila kažu da je u početnoj fazi važno razvijati figure i boriti se za centar, koji dalje valja čuvati, jer se gotovo nijedna akcija ne može uspešno izvesti ako se ne kontroliše najmanje polovina polja u centru.
Stoga je bilo najbolje 4…Sf6. Ali, ni prethodno Napoleon nije trebalo da izgubi vreme nepotrebnim perifernim potezom 4.h3
Umesto toga, bolje je bilo da igra 4.d4 što bi bilo u duhu osnovnih principa otvaranja partije.
5.Se4 Sc6 6.Sfg5 d5 7.Dh5+ g6 8.Df3 Sh6
Ovde je, svakako, bilo bolje 4…De7 i beli gubi jednog skakača.
Ovako, Napoleon efektno koristi grešku da bi ugrozio crnog monarha.
9.Sf6+! Ke7 10.Sd5+ Kd6 11.Se4+! Kd5
Ramiza
Napoleon
12.Lc4+!! Kc4 Iznuđeno. Potez lovcem je bio poenta Napoleonove taktike, jer sada crni dobija forsirano mat u dva poteza. 13.Db3+ Kd4 14.Dd3+ (1-0)
Ova partija, a to se često navodi u komentarima, ilustruje jednu epohu i Napoleona. Konjica je igrala odlučujuću ulogu u ratovima, Napoleon ju je voleo i tako je igrao šah. Pred njim je cilj bio: pobeda.
U furioznom napadu dao je jedan od najlepših matova u minijaturama.
Partija je verovatno odigrana u dvorcu. A partnerka se, izgleda, nije trudila da zagorčava život imperatoru koji je obožavaodame. Naprotiv.
Kada bi se povukle važnije linije bavljenja znamenitih ljudi šahom, one bi se sekle u Gradu svetlosti, u kulturnoj prestonici sveta, Parizu.
“Café de la Regence” bio je stecište mnogih mislilaca, umetnika, poznatih ljudi. I tu su odigrane mnoge partije znamenitih ljudi raznih epoha.
Café de la Regence
(Nastaviće se)
Prepis sa originala i digitalna obrada- Branko Malešević, Vindzor, 2002
branko_malesevic@yahoo.ca
Knjiga može da se naruči, u originalu, sa sajta: Znameniti ljudi i sah – Siniša Dražić – Šahovski kutak velemajstora (drazic.co.rs)