RIA Novosti
Sport24
14.svjetski šahovski šampion Vladimir Kramnik u poslednje vreme stekao je titulu glavnog borca protiv varanja u šahu. Ipak mu se razmišljanja ne slušaju sa dovoljnom pažnjom, pa čak ga nazivaju ludim i sl. Ali Vladimir Borisovič je uvjeren da treba nešto preduzeti, inače bi njegovoj omiljenoj igri mogao da dođe kraj – o tome i ne samo o tome je razgovarao u intervjuu s Iljom Levitovom.
Kramnikova borba protiv varanja
– Maxime Vachier-Lagrave je donekle ozbiljno pristupio [mojoj borbi protiv varanja], mislim. U suštini, stvar nije u tome ko se pridružio, ko nije, ne želim biti predstavnik za bilo koga. Magnus (Karlsen) je nedavno rekao u intervjuu da je varanje – egzistencijalni problem šaha. Dakle, ova tema je iz tabua pretvorena u predmet rasprave, što je već važno, po mom mišljenju. Imam privatne razgovore, korespondenciju s vrhunskim svjetskim šahovskim igračima različitih nacionalnosti. Mogu reći da je podrška velika, mnogo više nego javno: možete vjerovati, možete i ne, ali dovoljno je široko među top igračima.
Na žalost, malo ko želi izričito objaviti svoje mišljenje o ovoj temi, ali verujte mi, neizravno – mnogi. Između onih s kim razgovaram, skoro svi osjećaju ozbiljnost problema i činjenicu da nešto treba brzo preduzeti. Pitanje je u tome što je meni teško sam da pokrećem planine. Radije vidim svoju aktivnost kao Matrosova, koji navaljuje na puškarnicu. „Paranoičan, izgubio je razum“ – dobro, nemam problema, bitan je cilj. Kakav cilj? U tome da se stvarno borimo, preduzimamo nešto suštinsko u borbi protiv online prevare. Ovo je apsolutno moguće, realno. Ako mogu reći jasnije: natjerati chess.com (blokiran na teritoriji RF – prim) da nešto preduzme po pitanju varanja na svom sajtu.
Imam vrlo uporan utisak da chess.com zaista ne želi da se bavi tim, radi sve da ništa ne izađe na površinu. Mogu razumjeti to s aspekta poslovnih interesa, ako to ne bi naškodilo šahu – molim vas, to je privatna stvar. Ali ipak, i ja se slažem s Karlsenom, kao i on, da je ovo egzistencijalni problem šaha. I ako ništa ne preduzmemo po tom pitanju, šah će mnogo stradati – kao igra, kao umjetnost, kao dio neke civilizacije. Ovdje nema kompromisa, nadam se da je i njima to krajnji cilj: ako nije – ako neće, trebamo ih prisiliti da stvarno počnu raditi na suzbijanju varanja.“. <…>
Pozivam igrače visokog nivoa, posebno one poznatih imena, svi znate kome se obraćam: momci, shvatite, ovo je u vašim rukama. Ako sada odugovlačimo i ništa ne preduzmemo, online šah će završiti. A s vremenom će preći i na offline. Nažalost ili srećom, sada je ogromna odgovornost na vrhunskim igračima. Po mom mišljenju, jednostavno se ne mogu povući jer ovo je igra koju volimo, koju smo igrali čitav život, moramo je spasiti, ona je u stvarnoj opasnosti.
Statistika poslednjih 52 Titled Tuesday
— Pogledao sam sve igrače, koji su dovoljno dobri i često igraju, i koliko su puta ulazili u prvih pet ili dijelili mjesto na pobjedničkom postolju. Svi ljudi su odigrali različit broj turnira, računao sam procenat učestalosti dospjevanja u top 5. Ispostavilo se mnogo čudnih brojeva:
1.mjesto — Magnus Carlsen: 12 puta od 16 dospio u petorku, što je 75%;
2.mjesto — Hikaru Nakamura: dospio u petorku 28 puta od 38, to je 55%;
Magnus i Hikaru zauzimaju svoje pozicije sa prednošću u odnosu na druge, dalje se već dešavaju neke čudne stvari:
3.mjesto — Maxime Vachier-Lagrave: 6/14, 43%. Ali on je malo igrao, rekao bih da je teško održati taj procenat tokom 50 turnira, tih 43% su otprilike kao 37% na 50 turnira;
4.mjesto — Jan-Krzysztof Duda: 14/33, 42%, otprilike kao Maxime. Pa dobro, to je jak igrač, iako, na primer, isti Alireza Firouzja nije ništa slabiji, ali on ima samo 7/30, to je 23%;
Šta bi se ovde moglo nazvati normom? Pokušavamo to utvrditi. Veoma velika varijacija. Na primer, Fabiano Caruana ima 4/20, 20%, a Aleksandar Grischuk 26%. Približno uzimamo ljude koji su dokazali da su veoma jaki blic igrači offline, približno možemo razumjeti šta znači nivo prvih (svjetskih) deset. Rekao bih da sve oko 30% spada u nivo prvih deset.
Smatram da nivo od 2700+ počinje od 25%, sve iznad 30% je vrhunski nivo. Šta mislim: osoba koja redovno tokom toliko turnira pokazuje takav nivo, ne može biti veoma, veoma jak blic igrač, to je nemoguće. Ne možeš biti sjajan blic igrač, a da pritom nisi sjajan šahista. Ako si među deset najboljih, ne može biti tako da si prosječan šahista.
Na kraju, vrh u online igri poslednjih pola godine-godinu: Carlsen, Nakamura, Vachier-Lagrave, Duda, a na petom mestu [peruanski šahista] Jospem (20/51, 39%). To je nezamislivo visok rezultat, mora biti barem top 10 blic igrača. Ali offline malo igra. Pretpostavljamo, online mu je prijatniji. Ali za tablom mora biti među deset, to je kolosalni nivo. Na poslednjem Titled Tuesday pokazao je prvoklasan kvalitet igre – iznad Magnusa, Hikarua. A to je u 22 partije, praktično svjetski šampionat. Mora biti igrač najvišeg nivoa. Ne znam, treba provjeriti, možda je tako, ali zasad to nije pokazao jer [offline] ne igra.
Na diobi 6. mjesta su Aleksej Sarana (bivši Rus, sada igra za Srbiju – napomena) i Dmitrij Andrejkin – 38%. Pa dobro, dobri šahisti, ali ipak treba dokazati da su jači od svih ostalih iz desetorice. Ne kažem ništa, ovo je statistika. Dalje ide Levon Aronjan 5/14, 36%, ali malo turnira. Matijas Blubaum ima veoma interesantnu statistiku: 7/38, to je 18%, ali poslednjih 20 turnira čak nije ušao ni u deset, a prije toga je bilo 7/18, to je 40%. Dakle, čovjek je igrao-igrao u top 5, i odjednom prestao ulaziti u deset. Kako to shvatiti – ne znam.
<…>
Vladimir Fedoseev (bivši Rus, sada igra za Slovačku – napomena) – 4/16, 25%, zatim David Paravjan (9/39, to je 23%) dijeli sa Firouzjom. Izgleda da OTB igraju prilično različito po snazi. Svjetski prvak Daniil Dubov, nedavno osvojivši srebro u Samarkandu – 2/13, 15%.
Čini se malo čudno da ljudi koji zauzimaju visoka mjesta na OTB svjetskim prvenstvima, opšte priznato odlično igraju blic, skupljaju 26% i manje.
Prognoza za Turnir kandidata
— Veoma mnogo zavisi od forme. Svi su suviše izjednačeni, snaga igre im je blizu. Plus, ima mladih igrača
i – neko može eksplodirati, a neko zbog nedostatka iskustva, naprotiv, može se raspasti. Nakon 2-3 kola pojavljuje se intuitivni osećaj ko je u kojoj formi. Mislim da mladim indijskim momcima trenutno nedostaje iskustva i „mišićne mase“, još nisu izgradili snagu igre, na dugoj stazi će im biti teško. Stavio bih opkladu na starije igrače – Karuana, Nepomniachtchija, Nakamuru. Tu je još i Firuzja, ali on, po mom mišljenju, nije se pojačao od prethodnog kandidatskog turnira. Ако Jan pravilno pripremi, iskusan je, ima samopouzdanja, veoma dobro se stilom uklapa u takve turnire – mislim i nadam se da će ponovo moći da pobjedi, zašto ne? Iako je Caruana dobro igrao u poslednje vreme, ako se vrati u formu, biće izuzetno opasan. Turnir će biti interesantan, svi su jaki igrači.