Petar Mejić: Znameniti ljudi i šah
PANČEVO 1984
Iz knjige Petra Mejića: „Znameniti ljudi i šah“ možete da pročitate nekoliko tekstova (u nekoliko nastavaka).
ZAŠTO SU SE SEKIRALI MARKS I LENjIN
Šah je zaista igra miliona. Zanimljiv, sveobuhvatan po pravilima i mogućnostima podjednako svojim čarima privlači književnike, glumce, političare, naučnike i ostale ljude. Stara igra na 64 crno-bela polja veoma je zaokupljala generacije, što i danas čini. Kao retko koja delatnost ljudskog uma, zbog univerzalne notacije, ostala je zabeležena i pamti se od davnih dana. Te znake razumeju na svim meridijanima, bez obzira na to kojim se jezikom ljudi služe. Danas šah ima sopstveni “jezik“, prvi put uveden u jugoslovenskom časopisu “Informator“ koji se lakše savlađuje i šire primenjuje nego esperanto. Osam linija, osam redova i po 16 crno-belih figura podjednako su poznati ljudima na Severnom ili Južnom polu, na ekvatoru ili na bilo kom kontinentu. A futuristi kažu da ih neće iznenaditi ako i vanzemaljci znaju šah, makar to bio njegov surogat, ili nešto bolje od ovozemaljske čarobne igre koja u partiji briše socijalne razlike i pravedno nagrađuje bolje, snalažljivije, domišljatije stvaraoce.
Šahovskom notacijom, za razliku, recimo, od raznih sportskih disciplina, sačuvana su od zaborava mnoga ostvarenja, to jest partije koje su igrane i pre više stoleća. Među njima su i partije znamenitih ljudi. Naravno, kvalitet se razlikovao od epohe do epohe. Bolje su igrali nadareni i oni koji su imali sredstava da kupe literaturu. Više su pružali talentovani.
Znameniti ljudi, kažu, teško su doživljavali poraze. Marks nije mogao da spava. Lenjin, koga su partije protiv partnera zaokupljale ne samo danima, nego i noćima, bio je nervozan pa je i on, kao i Marks buncao u snu o propuštenim mogućnostima. Naravno, obojica su bučno izražavali radost prilikom pobede. Šah je preokupirao te umne ljude koliko i profesionalce koji teško preživljavaju poraz posle kojeg se, uz mnogo muka, 3 oporavljaju i nastavljaju turnir. Među znamenitima ipak je bilo izuzetaka. Lenjin je u progonstvu bio – šampion Omska. Igrao je tako dobro kao danas neki nacionalni majstor. Kada bi se povukle važnije linije bavljenja znamenitih ljudi šahom, one bi se sekle u Gradu svetlosti, u kulturnoj prestonici sveta, Parizu. “Café de la Regence” bio je stecište mnogih mislilaca, umetnika, poznatih ljudi. I tu su odigrane mnoge partije poznatih ljudi raznih epoha. Šah je krenuo i u vasionu. Odigrana je već prva partija Zemlja – Svemir. Automati takođe igraju šah. Ne može se zamisliti napredak kompjutera bez programa za šah. Možda će, već krajem ove decenije, elektronski mozgovi biti jaki kao dobri internacionalni majstori. Deo života šahu i kompjuterima posvetio je Mihailo Mojsijevič Botvinik, prvak sveta sa dva prekida trinaest godina (1948 – 1963). Ili je, možda, usavršavanje elektronskih mozgova borba sa samim sobom? Sve ovo je ne tako daleka budućnost. Prošlost je, pak, raskošna i pokazuje kako su šah igrali znameniti ljudi o čemu svedoče i zabeležene partije.
************
Prepis sa originala i digitalna obrada- Branko Malešević, Vindzor, 2002
branko_malesevic@yahoo.ca
Knjiga može da se naruči, u originalu, sa sajta: Znameniti ljudi i sah – Siniša Dražić – Šahovski kutak velemajstora (drazic.co.rs)
(Nastaviće se)