EVGENIJ ZAGORJANSKIJ
Izdavač: “FIZKULTURA I SPORT”, Moskva, 1980
Gomila se vrišteći izlila na ulicu, publika nije zaostajala ni jedan korak. Policajci su istrčali iz stražarnice Palais Royala kao i vojnici koji su očigledno pomislili da je počela nova revolucija.
Paul i Edž su potrčali uz stepenice restorana Foix i sklonili se u odvojenu kancelariju.
Iz restorana su izašli na zadnja vrata, dok je gomila i dalje je nastavila da čeka svog heroja na ulaznim vratima.
Do kasno u noć, Palais Royal je bio bučan i uznemiren.
A sledećeg jutra Pol je probudio Edža u sedam sati. Razbarušen i namrgođen Englez je sjeo za sto, uzeo olovku i papir.
– Izdiktiraću ti sve partije sa jučerašnje simultanke, Edž, dok ih još nisam zaboravio! – veselo je rekao Pol. -I zabilježiću najinteresantnija mjesta i sportske momente.-
Paul je bio svjež, njegovo fenomenalno pamćenje zasulo je Edža tolikom količinom varijanti da nije imao vremena ni da ih sve zapiše.
Radili su do doručka, a onda su otišli u šetnju po Parizu.
U kafeu „De la Režans“ dočekao ih je namršteni gospodin Žurnu (Journoux) i rekao gledajući u stranu:
– Harvic je ovde. On želi da razgovara sa vama…
– Ne morate da ga vidite, g. Morfi! – Edž je intervenisao. -Znam sve što želite da mu kažete, i mogu u potpunosti da mu to prenesem!-
— Tokom meča, protivnici mogu samo da pričaju preko sekundanata! – obradovao se Žurnu, bojeći se velikog razgovora. Edž je otišao u drugu sobu.
-Htio sam da kažem gospodinu Morfiju-, prezrivo je naglasio Harvic, samom gospodinu Morfiju, da sam uveče spreman da nastavimo naš meč.
– Meč će se nastaviti! – rekao je Edž gotovo bezobrazno. – Ali u svakom slučaju ne danas. Niste trebali da date onu izjavu, gospodine Harvic, ona se jako odrazila na vašu popularnost u šahovskim krugovima…
Te večeri partija se nije odigrala. Kasno uveče, Pol je neosjetno zadrijemao u fotelji, sjedeći pored otvorenog prozora. Hladan septembarski vjetar je duvao, a Pol se od hladnoće stresao u snu. Probudio se sledećeg jutra s glavoboljom i blagom temperaturom.
„Možemo ponovo odložiti partiju!“ – rekao je Edž.
„Ne, nećemo.“ – rekao je, razmišljajući, Pol. – Ljudi ne smiju da pomisle da sam potrošio toliko energije na besmislene partije naslijepo. Bolje da izgubim još jednu partiju, ali neće biti više odlaganja!“
I tako je Pol otišao u kafe „De la Režans“ umjesto da legne u krevet i uzme lijek. Bio je u pravu bio je Sent-Aman, uvijek nazivajući Pola „šahovskim Bayardom“ – vitezom bez straha i bilo kakvog prigovora!
Pol je stigao u kafe tačno na vrijeme, ali Harvica nije bilo. Na kraju su mu donijeli poruku. Harvic je napisao da više nije sposoban da nastavi igru u prisustvu publike (njegov „neophodno uslov!“) i zamolio Pola da se popne na sprat, u sobu u kojoj pristup nije dozvoljen običnim posjetiocima.
Vijest je uzbudila javnost, koja se čak kladila na Harvica (a njih je bilo osam ili deset ljudi) ljutih na njega.
Sada su čak i oni željeli da Pol pobijedi. Tada su članovi kluba energično uhvatili Pola i natjerali ga da ode gore.
Počela je partija, a za 20 poteza Pol je imao ogromnu prednost. On je već dobijao Harvica kada je iznenada napravio veliku grešku i ostavio topa umjesto da da mat u dva poteza.
Pol se nasmijao, ali Harvic je brzo zgrabio topa i Pol je morao dati vječiti šah koji mu je bio na raspolaganju.
Kasnije je Harvic imao hrabrosti da izjavi da bi „sedma partija ionako bila remi!“
Nakon toga, Harvic je ponovo počeo da „pobolijeva“, ali dane koje je bio slobodan nije iskoristio za liječenje. Pošto bi odložio partiju „zbog lošeg zdravlja“, došao bi u kafe „De la Režans“ i igrao šah do ponoći – sa bilo kim osim Polom.
Konačno se Harvic smatrao oporavljenim. Osmu partiju igrao je sa velikim naprezanjem, partija je trajala 59 poteza, ali ipak je Harvic izgubio.
Rezultat je bio 5:2 u korist Pola uz jedan remi.
Sledećeg jutra stigla je poruka da je zbog lošeg zdravstvenog stanja zdravlja Harvic prisiljen da prestane da igra na duže vrijeme…
U kafeu je izbio skandal. Harvic nije smatrao potrebnim da se konsultuje se sa svojim kladioničarima, nije im čak ni rekao svoju odluku. Harvicove pristalice bile su krajnje nezadovoljne svojim šampionom i glasno odbijale da povjeruju u njegovu bolest.
Sudija, vajar Monsieur Leken, proglasio je meč izgubljenim za Harvica i predao Polu opklade koje je dobio, a koje su iznosile mizernih 290 franaka.
-Nastaviće se-