EVGENIJ ZAGORJANSKIJ
Izdavač: “FIZKULTURA I SPORT”, Moskva, 1980
— Ura! — uzviknu Avery.— Ura, imaćemo veliki meč Staunton – Morphy!“
Ovaj razgovor se odigrao 26. avgusta i obradovao sve prisutne. Međutim, već 28. avgusta, dan nakon povratka šahista iz Birmingema, londonski list „Ilustrovani London njuz“ objavio je tako čudno saopštenje: „Obavještavamo vas da je vijest koja se navodi u nekim sportskim novinama o navodnom predstojećem šahovskom meču između gospodina Stauntona i mladog Amerikanca gospodina Pola Morphyja potpuna besmislica. U našoj zemlji postoji čvrsto pravilo da izazivač mora imati sekundanta i uplatiti novčani depozit.
Gospodin P. Morfi je došao u Englesku bez oba. Ne sumnjamo da će to sve s vremenom biti obezbjeđeno, ali trenutno nema nikakve mogućnosti da se fiksira datum početka meča. Takođe nije tačna tvrdnja nekih novina da je ulog u meču smanjen sa hiljadu funti na petsto po inicijativi engleskog šahiste. Do toga smanjenja došlo je, ali isključivo na zahtjev gospodina Morfija.“
Tekst nije bio potpisan. Edž ga je donio Polu pobijelio od bjesa, a Pol se trznu.
— Odmah napišite demanti! — vikao je Edž. Pol Morphy se osmjehnuo i klimnuo glavom.
— U Londonu ima mnogo bogatih Amerikanaca, Edž,— rekao je on.— Vjerujem da bih mogao skupiti čak i deset hiljada funti za dvadeset četiri sata. Ali nije to u pitanju…“
— Sada napišite demant! — insistirao je Edž.
— Ne,— odlučno reče Pol.— To nam ništa neće donijeti. Ako neko posegne za takvim trikovima, neće se na tome zaustaviti. Neka nastavi dok ne otkrije svoje karte čitavom svijetu…“
I Staunton je nastavljao sa otkrivanjem. U istom „Ilustrovanom London njuzu“ često su se pojavljivale partije Pola, komentarisane očigledno neprijateljskim perom.
„Đavo nije tako strašan kao što ga crtaju!“ — tvrdili su neimenovani komentatori, Stauntonovi prijatelji. Ali takvih je bilo malo, ogromna većina engleskih ljubitelja bila je zgrožena ponašanjem svog šampiona. Mladi lord Salisbury u listu „Era“ napisao je otvoreno pismo gospodinu Stauntonu od strane mnogih engleskih šahista. U pismu se govorilo da genijalni mladi Amerikanac ima pravo da pretenduje na šahovsku krunu. Sportska dužnost gospodina Stauntona kao šahiste i Engleza je da mu omogući takvu priliku i podari svetu sjajan meč Morfi – Staunton.
Čitajući ovo, Pol se osmjehnuo. Činilo mu se da je Stauntonova pozicija postala beznadežna, čekao je izazov svakog trenutka. Malo je igrao šah u ovim nedjeljama, ali u klub je skoro svakodnevno navraćao. Crvenokosi pastor Suen izbjegavao je partiju s Polom pod jednakim uslovima i tražio je pješaka i potez fore. Pol je oklijevao, nije imao iskustva u takvoj igri.
— Pa naravno! — ironično reče Oven.— Da imam hiljadu funti, sa radošću bih ih stavio na sebe. Šteta što ih nemam!“
Pol nije izdržao i pristao je da da Ovenu (John Owen) pješaka i potez fore. Sveštenik je nastupao pod svojim uobičajenim šahovskim pseudonimom „Alter“, ali to mu nije donijelo sreću. Pol je znao da je Oven lični prijatelj i stalni navijač Stauntona. Njegova frustracija prema Ovenu se prenijela na šahovsku tablu, igrao je s neviđenim žarom i razbio Ovena, dajući mu pješaka i potez fore, sa nevjerovatnim rezultatom 5:0 uz dva remija. Zaista šteta što „Alter“ nije imao hiljadu funti!
U međuvremenu, Staunton je pronašao izlaz. Objavio je u svom listu obiman članak, potpisan njegovim imenom. U njemu se govorilo o padu britanske šahovske umjetnosti tokom poslednjih decenija. Mlađa generacija britanskih majstora bila je bezbojna i prosječna, žalio se Staunton. Dani kada je London bio šahovska Meka Evrope su prošli. Sada je takva Meka postao Pariz, gdje žive i stvara Harvic (Daniel Harrwitz) Harvic, Arno de Rivijer (Arno Jules De Rivier) i drugi. I njemački šahista Andersen (Adolf Anderssen) još nije rekao svoju poslednju riječ, i on takođe ima pravo da pretenduje na šahovsku krunu mnogo više nego mladi gospodin Morfi.
Niko ne može uzurpirati njihova zakonita prava. Tako je pisao Howard Staunton, šekspirololog, najistaknutiji šahista tog vremena.
Pročitavši ovaj članak, Pol je na trenutak razmislio.
— Možda je i u pravu! — reče on na kraju. — Gospodine Edž, molim vas, rezervišite karte. Sutra putujemo u Pariz…“
Pol je shvatio da će biti teško postići meč sa Stauntonom. Englez se držao kao opsjednuta tvrđava. Nema veze! Trebalo je otkloniti poslednje prigovore, iz ruku protivnika izbiti poslednje adute. Pol je dugo želio da posjeti Pariz, mogao je koliko treba produžiti Stauntonu rok.
Kada su stupili na francusko tlo, Pol ozbiljno reče, sa promišljenim osmjehom gledajući preko Edžea u plavu daljinu: — U Francuskoj ću sresti Harvica i pobjediću ga sa istim rezultatom kao što sam pobjedio Leventala, iako Harvic igra mečeve bolje od Leventala. Ali, ja ću igrati bolje nego što sam igrao sa Leventalom!
-Nastaviće se-