Piše: GM Rashit Ziatdinov
„Hrana za piliće…“
Jednom su pokušali da ubijede Fischera da igra u Amsterdamu, ali Bobi je pitao o visini nagrada… Pričali su da kada mu je princ Klaus, suprug kraljice Beatris, ponudio dodatnih sto dolara za učešće, Fišer se samo nasmijao: „Hrana za piliće…“
Komentar: Ova anegdota prikazuje Fischerov stav i nezavisnost, ističući njegovu suptilnost i humor u odnosu prema nagradama i novcu u šahovskim turnirima, koji su upravo zbog Fischera enormno porasli.
U ovom kontekstu, Fišer koristi ovu frazu kao šalu i izraz prezira prema ponuđenih sto dolara za učešće na turniru čime naglašava da mu ta suma novca izgleda nevažna ili neadekvatna u poređenju sa njegovim očekivanjima ili standardima. To je uticalo na organizatore turnira da ozbiljnije razmatraju finansijske aspekte i ponude atraktivnije nagrade kako bi privukli najbolje igrače.