Piše: GM Lev Alburt
UBRZANJE = OGLUPLJENJE (šaha). Tako je opravdano tvrdio Mihail Botvinik. Po mom mišljenju, to je očigledno – dubokih ideja u brzopoteznom šahu nema, tamo se ne bi ni vijuga mogla zategnuti.
Emil Sutovski ljubazno mi je odgovorio, saopštivši mi da se većina učesnika turnira kandidata u Torontu izjasnila protiv ranije primjenjene 7-časovne vremenske kontrole, podržavajući znatno skraćenje. Takođe, podržali su ideju igranja dvije partije dnevno, mada još uvek ne na Turniru kandidata, već na Svjetskom kupu.
Pa dobro, mene to ne čudi. Da su prije trideset (ili četrdeset) godina ponudili 16-orici učesnika šampionata SAD da igraju za iste nagrade (prva nagrada je bila 10,000 dolara 1994. godine, 5,000 dolara 1984. godine) ne za tri nedjelje već za jedan dan, u brzopoteznom šahu, skoro svi bi učesnici rado pristali. I ja takođe. Ali sponzori – oni koji nam obezbjeđuju ove nagrade – ne bi pristali na to. Prvenstva u brzopoteznom, pa čak i u rapid šahu su takođe održavana, na dan dolaska ili slobodan dan (na glavnom turniru). I nagrade su bile tamo, doduše pet puta manje – i to je ispravno. Nadam se da će i sadašnji sponzori željeti da podrže PRAVE, „Pametne“ šahovske partije.
-Preneseno sa fejsbuka-