Piše: Marjan Kovačević
Igra koja je ukrasila živote „Zlatne devojčice iz Pavliša“ 1972, sa nastavnikom Miloradom Kapelanom: Dušica Čejić, Božanka Bućkoš, Jadranka Grek, Staka Cvetković i Vera Stefanov (Foto lična dokumentacija)
Priznanje za izuzetan doprinos razvoju šaha, koje je krajem prošle godine primio na proslavi 75 godina ŠS Srbije, povod je podsećanja na podvige majstora FIDE Milorada Kapelana iz Vršca. Jedan deo te priče je odavno poznat, ali drugi nije, a nastavlja se i uoči njegovog 80. rođendana.
Grad Bore Kostića (1887-1963) jedini je u kom se čuvanje šahovske baštine ozvaničilo formiranjem Udruženja građana za negovanje šahovske tradicije – Vršac. U takvom okruženju – gde se sećanje na prvog srpskog velemajstora čuva imenom kluba, spomenikom u centru, nazivom ulice i turnira, tribinama i dokumentarnim filmom – rasla je i ljubav nastavnika matematike Milorada Kapelana prema šahu.
A da se vratimo sportu
Za prvo mesto službovanja dobio je 1966. Osnovnu školu „Đura Jakšić“ u vršačkom Pavlišu, selu od par hiljada stanovnika. I tu je načinio podvig koji će zaseniti njegove kasnije, pa i onaj kada je prvi u Evropi 1988. uveo šah kao obaveznu vanškolsku aktivnost, na mestu direktora vršačke Osnovne škole „Vuk Karadžić“. A, radio je duže od pola veka još mnogo toga za opštu korist, preko čuvanja sećanja na Boru Kostića i organizacije turnira, do udžbenika „Programirana nastava šaha“.
U vreme kada je ženski šah bio zapostavljen, daleko pre sestara Polgar, svim medijima su proturale vesti o „zlatnim devojčicama iz Pavliša“, koje su 1972, u uzrastu od 13-14 godina pobedile na Sportskoj olimpijadi školske omladine Vojvodine (SOŠO), a potom nastavile sa pojedinačnim uspesima, za tablom i van nje. Dušica Chejić, Jadranka Grek, Staka Cvetković, Božanka Bućkoš i Vera Stefanov su preko noći postale šahovske miljenice. Zatim su došle mlađe, Olgica Grek, Ljilja Božić i Vesna Veljić, a usput smo saznali i za prethodne Kapelanove učenice.
I na prvim ženskim omladinskim prvenstvima Srbije 1975-80, dominirale su Pavlišanke na čelu sa trostrukom uzastopnom šampionkom Dušicom Chejić, budućim internacionalnim majstorom. I ne samo to, omladinskim ženskim šahom počele su da vladaju Vojvođanke iz manjih mesta: Zorica Nikolin iz susedne Uljme, sestre Slavica i Vesna Markov iz Mramorka… Izjava poznatog novinara Dušana Bućana da su devojčice iz Pavliša odigrale fundamentalnu ulogu u razvoju ženskog šaha u Jugoslaviji, pokazala se potpuno tačnom.
Od Pariza do Pariza
– Počeo sam u sredini vanšahovskoj – priča Milorad Kapelan. – Možda je znao da igra ko je bio u vojsci, ali Pavliš je pravo fudbalsko selo, pa svi dečaci koje sam učio na proleće odu na fudbal. I ja sam igrao za Crvenu zvezdu iz Pavliša, ali već sam bio majstorski kandidat i žao mi je bilo. Kada su uvedene sportske igre SOŠO, dobili smo motiv da se spremimo. Već na prvom takmičenju, dve godine pre „zlatnih devojčica“, „bronzane“ su bile Leposava Božić, Dobrila Šašić, Danica Kojić i Radica Ivković, pa je 1972. dala još više leta. Osnovao sam i šahovski klub. Posle je sekretar ŠS Vojvodine Vlasta Šljivić organizovao Prvo žensko omladinsko prvenstvo Srbije u pilotskoj školi u Vršcu, 1975. Pobedila je Dušica Chejić, bez izgubljene partije, a među 18 učesnica bilo je šest iz Pavliša. Bez drugarskih remija ili ljutnje.
U selu su svi počeli da prate šah:
– Na Pionirskom prvenstvu Srbije 1974. prvo mesto podele Vesna Živković i Jadranka Grek. Organizujem dopunski meč u fiskulturnoj sali u Pavlišu, svako veče 200-250 gledalaca. Stariji čovek u prvom redu na kraju aplaudira kao i svi drugi, a onda me pita ko je pobedio… Imali smo i bratimljenje sa selom Buljane kod Paraćina, spremimo prase za njihov dolazak, kad ono stiže pun autobus
Marjan Kovačević
8.01.2024.
-Preneseno iz POLITIKE-