Zaista je moguće da mudar čovjek bude veliki šahista, ali je jednako tako moguće da veliki šahista bude budala.
Deni Didro
U šahu je sve moguće pa i činjenica da u istom trenutku budete na dva ili više mjesta na čemu bi vam pozavidio i sam Big Lale ili pak još tajanstveniji Dejvid Koperfild.
Ako u tome uspijete pravi ste šahovski mađioničar, a uspjećete ako vas ne otkriju, a neće vas otkriti ako to nije u nečijem interesu. A obično nije.
Za drevnu igru su, uglavnom, potrebna najmanje dvojica, mada je, mora se priznati, bilo i solo igara, igara kada je onaj drugi dao svoj pristanak da je tu, pa se i igralo kao da je tu.
Doduše, nije to bila ona stara dopisna igra, a ni ova nova internetska, kada odsutni na nekakav način prisutno šalju svoje poteze, koji su ipak njihovi, već igrica kada sami organizatori pogađaju šta bi dotični, dvostruko odsutni, u toj poziciji povukli, a da ne bude sumnjivo s obzirom na njihovu “dokazanu” snagu.
Pošto takve partije obično imaju mnogo poteza, stara narodna izreka, da su u laži kratke noge, mogla bi se u šahu transformisati u izreku, da su u laži dugačke partije.
Kada bi onaj koji sve vidi jednom ponudio sve te partije bila bi to sigurno jedna sasvim solidna baza, baza lažnih partija, iz koje bi se, bogami, moglo ponešto i naučiti.
Elem, godine 2005, sredinom aprila, u mjestu Slavutič (Kijevski region), u Ukrajini, “odigran” je Memorijal “Heroji Černobila” na kome je nastupilo četrnaest, što igrača, što igračica.
Nos da pobjedi na tom turniru imao je izvjesni ukrajinski IM Aleksandar Nosenko (2513) koji je uspio tada da nadmaši, između ostalih, i poznatog ukrajinskog velemajstora Dimitrija Komarova.
Ovaj turnir je imao čak i svoj sajt sa kojeg su se mogle skidati partije, doduše mnogo sporije nego sa sličnih turnira, što se opet pripisivalo činjenici da se, ipak, radi o Ukrajini.
Radi istine i takva Ukrajina je još uvijek par svjetlosnih godina ispred nas jer je ažurirani šahovski sajt u Republici Srpskoj još uvijek u domenu naučne fantastike.
Na tom pomenutom sajtu su se mogle naći čak i slike igrača, poneki biografski podatak, istorijat turnira i još ponešto. Sve lijepo da ljepše ne može biti. Ali…
Ali, kada su već partije sa tog turnira ušle u šahovske baze, i kada je već pao podeblji sloj prašine na pomenuti turnir, u javnost je izašao urednik “Tvika” Mark Krouder sa neoborivim činjenicama koje su ukazivale na to da je pomenuti turnir lažan: “Moguće je da su neke od partija igrane po ubrzanom tempu, ali veliki broj učesnika se nije uopšte takmičio jer organizatori nisu imali novca, tako da je jasno da neki od njih čak nisu ni znali za ovaj turnir“, rekao je Krouder, a zatim nastavio: “Bez sumnje to je najneobičniji i koliko znam najnevještiji pokušaj falsifikovanja. Černobil dva.
Opštepoznato je da se norme na lažnim turnirima mogu lako kupiti, ali je to najčešće teško dokazati osim ako se lažni turnir organizuje u trenutku kada pojedini igrači istovremno igraju i na nekom drugom mjestu. U tom slučaju se falsifikat lako ustanovi.
Dimitrij Komarov
Jer…
Jer nemoguće je, sem ako niste pomenuti Dejvid Koperfild ili Hudini, u istom trenutku biti na dva mjesta.
Na taj način se turnir “Heroji Černobila” komotno mogao preimenovati u “Duhovi Černobila” ili „Černobil 2“.
Javna je tajna da se širom Južne Amerike, prvenstveno Brazila, organizuju slični fantomski turniri.
Postoje čak i registrovani igrači sa osrednjim rejtingom koje nikad niko nije vidio za šahovskom tablom. Pravi šahovski Hudiniji koji nestaju uoči same partije.
FIDA pokušava da riješi ovaj problem, ali još uvijek ne zna način na koji bi to učinila, jer se šahovski fantomi jednostavno vade na činjenicu da u svemu tome nisu učestvovali, odnosno da nemaju pojma o turniru na kojem su “igrali”.
Tako je pomenuti VM Dmitrij Komarov izjavio, vezano za černobilski “fantomac”, da ništa ne zna o tom turniru i da je na sajtu iskorištena njegova slika sa turnira iz Ređo Emilije. A partije…?
A partije su tu da se brišu.
Na kraju zaključimo: kamo puste sreće da je sam Černobil bio fantomski, a turnir stvaran, a ne obrnuto, a fantomskom partijom velemajstora Dmitrija Komarova podsjetimo kako isti igra kad ne igra, jer nije samo Nosenko u sve to upleo nos.
Marijana Huda – Dimitrij Komarov
Memorijal Heroji Černobila, Slavutič (3), 16.04.2005.
1.e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lc4 Sf6 4. Sg5 d5 5. ed5 Sd4 6. 0–0 b5 7. Lb3 h6 8. Sf3 Lg4 9. Sc3 Ld6 10. d3 0–0 11. Le3 Lf3 12. gf3 Sb3 13. ab3 b4 14. Se4 Sd5 15. Sd6 cd6 16. Kh1 a5 17. Tg1 Dh4 18. Tg3 Sf4 19. Tg4 Df6 20. Lf4 ef4 21. Dd2 Tfc8 22. d4 Df5 23. Tc1 Ta7 24. Tf4 Dg5 25. h4 Dg6 26. Tg4 Df6 27. Tf4 De6 28. Kg2 Te7 29. Te4 Dg6+ 30. Tg4 Df5 31. Tf4 Te2 32. De2 Df4 33. Ta1 Dd4 34. Ta5 Dh4 35. Td5 Df6 36. Dd3 Tc5 37. Td6 Dg5+ 38. Kf1 Dc1+ 39. Dd1 Db2 40. Td8+ Kh7 41. Td2 Th5 42. Kg2 De5 43. Dg1 Tg5+ (0-1)
Preneseno iz knjige Miladina Berića: Vatreni gambit III
-Nastaviće se-