Alexander McDonnell
Alexander McDonnel rođen je u Belfastu 22, maja 1798, u porodici hirurga. Od malih nogu pokazao se kao vrlo preduzimljiva osoba – postao je trgovac, radio je u Indiji i 1820. godine nastanio se u Londonu, gdje je postao sekretar Komiteta za trgovinske odnose Zapadne Indije. Ubrzo je McDonnel postao vrlo bogat čovjek.
Jednom prilikom Alexander McDonnel je upoznao vodećeg britanskog šahistu Williama Lewisa i postao njegov učenik. Lewis-ovom iznenađenju nije bio kraj: nadao se da će dobro zaraditi podučavajući poznatog i bogatog trgovca, ali ubrzo je učenik počeo da pobjeđuje svog učitelja! Nešto kasnije, William je objavio da je McDonnel najbolji šahista britanske krune.
Godina 1826-1829. Aleksander je igrao brojne partije sa kapetanom Evansom, koji otkriva protivniku svoju čuvenu varijantu otvaranja i generalno usađuje McDonnelu ljubav za gambitnu igru. Tada je francuska škola šaha smatrana najjačom na svijetu, a naslednik Filidora i Dešapela bio je aristokrata Louis-Charles Mahé de La Bourdonnais.
Početkom 1834. godine Labourdonnai i McDonnell postigli su dogovor da održe seriju mečeva između njih koji će igrati u Westminster šahovskom klubu. Serija mečeva lidera Francuske i Engleske odvijala se u intenzivnoj borbi sa mnogim žrtvama i kombinacijama. LaBourdonnais je pobjedio u prvom meču, ali je McDonnell dobio drugi. Francuz je uzastopno pobjedio u trećem, četvrtom i petom meču, a šesti je ostao nedovršen – Labourdonnais je bio primoran da se vrati kući, pa je kod kuće imao finansijskih problema. Prema francuskoj strani, do ovog trenutka Labourdonnais je gubio 4: 5, a još je meč bio neizvjestan, dok je novi lider šahovskog svijeta Englez Howard Staunton kasnije tvrdio da je McDonnel pobjedio, 8: 3. Između rivala je postignut usmeni dogovor da se serija mečeva nastavi, ali je McDonnel iznenada u decembru 1835. godine umro od bolesti bubrega.
Interesantno, da je je da kada je Labourdonnais umro 1840. godine, sudija mečeva, George Walker predložio je da se Francuz sahrani na ‘zelenom groblju Kensal’ pored njegovog istorijskog rivala. Aleksandar McDonnel je autor varijante kraljevog gambita koji se karakteriše žrtvom skakača na f3, što mu je donijelo uspjeh nekoliko puta u borbama sa Labourdonnaisom.
Poznati teoretičar Evgeni Sveshnikov predložio je da se potez 2.f4 u sicilijanskoj odbrani nazove „McDonnell-ovom varijantom“.
P.S. Poznati šahovski istoričar Edvard Winter napisao je u svojoj knjizi „Šahovske činjenice i bajke“ da nikada nisu pronađene slike Aleksandra McDonnella. Na internetu je pronađen portret koji ilustruje McDonnela međutim, moguće je da na njemu nije prikazan slavni šahista 19. vijeka, već jedan od njegovih savremenika.
АЛЕКСАНДР МАК-ДОННЕЛЬ (ruchess.ru)
De Labourdonnais,Louis Charles Mahe – McDonnell,Alexander [C23]
London m1 London (21), 1834
[ChessBase]
1.e4 e5 2.Bc4 Bc5 3.Qe2 Nf6 [3…Nc6 4.c3 (4.Bxf7+ Kxf7 5.Qc4+ d5 6.exd5 (6.Qxc5 dxe4 7.Qc4+ Be6 8.Qxe4 Nf6µ) 6…Bxf2+ 7.Kxf2 Na5 8.Qd3 e4 9.Qxe4 Nf6µ) 4…Nf6 5.f4?! Bxg1! (5…d6 6.Nf3 a6 7.b4 Ba7 8.d3 0–0 9.f5 d5 10.Bb3 Qd6 11.Nbd2²) 6.Rxg1 0–0 7.d3 d5 8.Bxd5 Nxd5 9.exd5 exf4 10.Bxf4 Re8 11.Be3 Ne5 12.h3 Bf5µ; 3…Qe7 4.f4 exf4 (4…Nf6 5.Nf3 d6 6.Nc3 c6 7.d3 Bg4=) 5.Nf3 g5 6.h4 f6 7.hxg5 fxg5 8.Nc3 c6 9.d4± Greco] 4.d3 Nc6 5.c3 Ne7 6.f4 exf4 7.d4 Bb6 8.Bxf4 d6 9.Bd3 Ng6 10.Be3 0–0 11.h3 Re8 12.Nd2 Qe7 13.0–0–0 c5 14.Kb1 cxd4 15.cxd4 a5 16.Ngf3 Bd7 17.g4 h6 18.Rdg1 a4 19.g5 hxg5 20.Bxg5 a3 21.b3 Bc6 22.Rg4 Ba5 23.h4 Bxd2 24.Nxd2 Ra5 25.h5
25…Rxg5! [25…Nf8 26.Rhg1± (26.h6±) ] 26.Rxg5 Nf4 27.Qf3 Nxd3 28.d5 [28.Qxd3 Nxe4!©]
28…Nxd5! 29.Rhg1 [29.exd5 Qxg5 30.Qxd3 Bxd5µ] 29…Nc3+ 30.Ka1 [30.Kc2 Qxg5 31.Rxg5 Ne1+ 32.Kxc3 Nxf3 33.Nxf3 Bxe4µ] 30…Bxe4 [30…Nxe4! 31.Rxg7+ Kh8 /\Qe7-e5+ 32.Nc4 Ng5!! /\Qe7-e1+] 31.Rxg7+ Kh8 32.Qg3 Bg6 /\Kh8xg7 /\Qe7-e1+ 33.hxg6
33…Qe1+ 34.Rxe1? [34.Nb1! Kxg7 (34…Qxg3 35.Rh7+ Kg8 36.gxf7+ Kxh7 37.Rh1+ Kg7 38.fxe8Q+-) 35.gxf7+ Qxg3 36.fxe8N+! Kf8 37.Rxg3+-] 34…Rxe1+ 35.Qxe1 Nxe1 There is no defence against Ne1–c2# 36.Rh7+ Kg8 37.gxf7+ Kxh7 38.f8N+ Kh6 39.Nb1 Nc2#
0–1