Intervju sa Elinom Danielian povodom onlajn olimpijade
(4. nastavak)
E.SUROV: U privatnim porukama?
E.DANIELIAN: Da. Naravno, malo ljudi o tome govori javno. Ipak, mnogi ljudi u šahovskom svijetu su na našoj strani. Vjerovatno svi razumiju da smo nezasluženo poraženi. A šahovski svijet … Shvatate da su šahisti egoistični ljudi. Veoma je malo kohezije između šahista. Kao što može biti – između zemalja …
E.SUROV: Čitav problem je, Elina, što su svi navikli da pišu jedni drugima samo privatne poruke …
E.DANIELIAN: Da. Ipak, hvala svima na podršci.
E.SUROV: Pitanje iz chata: „Ko je u timu donio konačnu odluku da ne ulazi u drugi krug?“
E.DANIELIAN: Svi zajedno.
E.SUROV: Ima li tim kapitena?
E.DANIELIAN: To je Arshak Petrosyan. On je saslušao želju svih. Nije bilo nekoga koji bi imao drugačije mišljenje.
E.SUROV: Pitaju u chatu – kakav je bio stav Aršaka Petrosjana?
E.DANIELIAN: Nisam razgovarala s njim lično. Ali mislim da nas podržava.
E.SUROV: Bilo mi je prilično iznenađujuće kad sam čuo da ste svi igrali sa istog mjesta – iz šahovskog kluba. Mislio sam da je to samo u Rusiji tako organizovano, a da ostali igraju od kuće.
E.DANIELIAN: Mi smo takođe turniru pristupili i profesionalno. Tražili su od nas da napravimo dobru internet vezu. Federacija je takođe postavila kameru od 360 stepeni u dvorani, posebno za sudije, tako da nije bilo nikakvih razgovora. Vidjela su se sva naša kretanja i ko je ušao, izašao i tako dalje.
E.SUROV: A prije toga da li se dešavalo se da ste tako igrali preko interneta u sali, ne u domaći uslovima?
E.DANIELIAN: Ne.
E.SUROV: A koliko volite da ovako igrate šah?
E.DANIELIAN: Za mene je ovo samo zabava. Ovakv šah ne shvatam ozbiljno. Neko ga vrijeme – igram, neko – ne igram.
Internet šah nema budućnosti. Apsolutno mi se ne sviđa ova ideja promocije internet šaha.
E.SUROV: Kako to argumentujete?
E.DANIELIAN: Naša situacija je već jak argument.
E.SUROV: Da, da – samo po sebi naša emisija je već dovoljan argument.
E.DANIELIAN: Kada igrate šah, sjednete jedan nasuprot drugome, sve se događa na tabli, gdje se bore dva uma. A ovdje – vaš um možda nije dovoljan za pobjedu. Ovdje postoje i drugi faktori – internet veza, server, rukovanje mišem … Puno stvari! Vjetar na ulici, na kraju krajeva, pogoršava internet.
E.SUROV: Još jedno pitanje: „Hoće li nakon ovog incidenta jermenska reprezentacija igrati na online turnirima, pod istim uslovima, na istoj platformi?“
E.DANIELIAN: Ne znam šta će se dalje događati, ali stvarno se nadam da se nakon ovog incidenta jednostavno neće održavati veliki turniri onlajn. Ljudi će se vratiti normalnom, pravom životu, a mi ćemo sjesti za tablu. A internetski turniri ostat će samo radi zabave.
E.SUROV: Bojim se da smo još daleko od takvih vremena …
E.DANIELIAN: Možemo bar da se nadamo!
(Nastaviće se)