Piše: FM Andrew Burnett
Evo situacije od prije nekoliko dana sa Open turnira u Pragu, koje mi predstavlja pravu noćnu moru.
Izašao sam ‘na prvu cigaretu’ posle odigranog otvaranja i sreo jednog starog prijatelja. Sa njim sam malo porazgovarao o eventualnom igranju u timu za Češku ligu i on me upitao za moj broj telefona.
Ne koristim mobilini telefon na mjestu igre i nisam se mogao da sjetim telefonskog broja. Bez brige, email adresa će, kaže on, biti dovoljna i pružio mi njegov mobilni telefon da ukucam moju e-mail adresu (vjerovatno već možete da naslutite dalje dešavanje!).
Upravo tada, moj protivnik od prije nekoliko dana se pojavio i upitao: ‘Oh, brzi remi danas?’ i tada sam shvatio…da ja držim mobilni telefon tokom igre partije!!!
Osjećao sam se skoro fizički bolestan na pomisao da me optuže za varanje, tako da sam odmah ušao i objasnio sudijama što se desilo, koji su samo odmahnuli glavama zbog moje gluposti.
Nisu preduzeli nikakvu akciju, ali evo nekoliko pitanja:
-Da li sam trebao da budem automatski kotumaciran?
-Da li sam trebao da predam partiju, čak iako nije bio to moj telefon, I nisam na njemu ništa radio drugo osim što sam kucao moj email.
Strašna situacija! Zamislite ekstremniji primjer, neko priđe i kaže ‘Držite ovo”…i daje vam telefon i bježi upravo u trenutku kad se neko drugi pojavljuje i vidi vas!
U moju odbranu, mogu da kažem ja jednostavno nisam razmišljao – bio sam sretan na pomisao da ću konačno imati ekipu u kojoj ću igrati! Lalalala, sretni dani…i odjednom se vratio u realnos – oh, u ruci imam telefon, užas!
Preneseno sa fejsbuka