Piše: Vladimir Šakotić
Jučerašnji dan i proslava ŠSB bili su posebno emotivni zbog dodele nagrade za životno delo Aci Milićeviću, čoveku koji je simbol lepih stvari u beogradskom šahu.
Sa Acom sam se upoznao sredinom osamdesetih, kada sam kao mlad sudija ulazio u šahovske vode, a on je tada bio predsednik ŠS Srbije.
Naša saradnja počinje 1989. godine na čuvenom turniru „Investbanke“. Za taj turnir veže me jedan lep detalj: igrana je prekinuta partija Kasparov – Šort, a u sobi smo bili nas četvorica: sudija Gert Gijsen, dva igrača i ja, koji sam iznosio poteze i prikazivao ih prisutnima. U jednom trenutku Šort je pogrešio, Kasparov naglo promenio izraz lica i znao sam da je gotovo: prvi čovek u istoriji šaha tom pobedom prešao je rejting od 2800!
Saradnja sa Acom nastavljena je i kroz Gran-pri turnire JIK-banke, koji su se igrali u holu Sava-centra, a na kojima je prosečno nastupalo preko 200 učesnika, iz finalni ekipni i pojedinačni turnir. Nije imao problem da mi poveri ulogu glavnog sudije, iako sam tada imao 27-8 godina.
Juče smo evocirali uspomene sa liga u Nikšiću 1997. i 1998. godine. Sećao se divnog druženja sa ekipom na čijem je čelu bio pokojni prof. Blagoje Cerović, ali i pekare na Trgu koja je prvu turu hleba izbacivala posle ponoći: „Svi kupimo po dva hleba, a do hotela Onogošt stignemo sa jednim“…
Oni koji ne znaju mnogo o Aci Milićeviću, treba da čuju: najbolje događaje u srpskom šahu smislio je i organizovao upravo on. I toga se treba sećati i pominjati.
Hvala zajedničkom drugu Miroslavu Nešiću, što je zabeležio ovaj detalj.
(Preneseno sa fejsbuka)