NA SVOJSTVEN NAČIN
Petar Mejić: Znameniti ljudi i šah
PANČEVO 1984
NA SVOJSTVEN NAČIN
Još u 18-oj godini je Lav Tolstoj (1828-1910) za sebe sastavio “lična pravila vladanja i usavršavanja u životu“ i započeo “Dnevnik“ koji je vodio, s manjim prekidima, do kraja života.
U “Pravilima za razvoj umnih sposobnosti“ on je pisao da su za imaginaciju “veoma korisne sve igre koje iziskuju razmišljanje“.
Najveći ruski romansijer i pisac čuvenog romana “Rat i mir“, srodan Rusoovoj ideji o vraćanju prirodi, jasno je pokazao da šah za njega ima značajno mesto. U “Dnevniku“, na primer, nalazimo i
ovu rečenicu:
“Za 22 mart 1847 program: Od 4 do 6 sati – šah, naravno“. Dobar prijatelj, Sergej Ursov, ruski oficir i šahovski majstor, ostavio je svoj uticaj. Turgenjev je uveo Tolstoja u društvo ljubitelja šahovske igre, a on je zapisao:
“Ručao u šahovskom klubu“, “Uveče bio u šahovskom klubu“. “Igrao sa Turgenjevom šah“.
I sva deca su igrala šah, a najjači je bio najstariji sin, Sergej. Tolstojev tast, Andreja Bers i njegove tri kćerke igrali su takođe šah.
Zbog šaha Tolstoj je izgubio vojno odlikovanje. Dve godine je na Kavkazu bio odvažan vojnik.
Za hrabrost je sledio Georgijevski krst. Nije ga dobio. Umesto da bude u karauli, na ostrvu, gde je bilo naoružanje, Tolstoj se uveče zaneo igrajući sa jednim oficirom. Komandant divizije ga je opomenuo i naredio da bude uhapšen.
U jednom pismu šuraku Aleksandru Andrejeviču, piše: “Igraš li ti šah? Ja ne mogu zamisliti život bez šaha, knjiga i lova“.
Ne retko se u Jasnoj Poljani, u domu Tolstoja, u gostinjskoj sobi koja je služila i kao trpezarija, u krugu porodice i prijatelja, odmarao u starinskoj fotelji grof Lav Nikolajevič.
Pored klavira je bio i šahovski sto. Tu je veliki pisac, tačno u određeno vreme, obično uveče, igrao šah. “Volim šah jer je to dobar odmor. Ta igra primorava čoveka da misli glavom, ali na sebi svojstven način“ – pisao je on. U Tolstojevoj biblioteci ima šahovskih knjiga koje su i do danas ostale sačuvane, kao i sam
šahovski sto. Poslednji put je Tolstoj igrao šah sa sinom Sergejom 25 oktobra 1910, tri dana pre nego što je otišao iz Jasne poljane.
Tvrdi se da je Tolstoj i u dubokoj starosti bio jak šahista.
O tome su pisali u šahovskim udžbenicima Minkvič, Kordel i drugi.
Tolstojev privrženik i sledbenik E. Mud zabeležio je svoje partije sa slavnim piscem. Prvi put je jedna takva partija objavljena u “Tajmsu“.
L.Tolstoj – E. Mud
(Kraljev gambit)
Jasna Poljana 1908
1.e4 e5 2.f4 ef 3.Sf3 g5 4.Lc4 g4 5.Se5 Dh4+ 6.Kf1 d5 7.Ld5 f3 8.gf Dh3+ 9.Ke1 g3 10.d4 g2
Koliko je beli pogrešio potezom 10.d4 umesto da je odigrao bolje De2
vidi se iz mogućnosti crnog koji je uzvratio greškom, ali je trebalo da
igra 10…Dg2.Inače, slično je tekla i čuvena partija Mišle – Kiezericki koja je
odigrana u Parizu 1884 godine.
11.Tg1 Dh4+ 12.Ke2 Sh6 13.Tg2 c6 14.Lh6 cd 15.Lf8 Kf8 16.De1 De7 17.Sc3 f6 18.Sd5 Dd6 19.Dg3 fe
E. Mud
Lav Tolstoj
20.Dg7+ Ke8 21.Dh8+ (1-0)
Francusko poslanstvo je posle povratka iz Moskve krajem XVII veka (prema knjizi “Trud. Talenat. Pobeda“ Mihaila Judoviča) izvestilo Luja XIV: “Ti Rusi izvrsno igraju šah, naši najbolji igrači u poređenju sa njima su đaci“. U Petrogradu je 1853 osnovan prvi šahovski klub u Rusiji čiji su članovi bili i L. Tolstoj, I. Turgenjev,
Saltikov-Šćedrin. Tri decenije kasnije u Rusiji je bilo četiri kluba.
Danas Sovjetski savez ima približno pet miliona registrovanih šahista.
Šah je krajem XIX veka u Rusiji bio veoma omiljen. Petrov i Čigorin (nazivom Čigorinova škola ponosi se ne mali broj šahovskih velemajstora iz SSSR-a) pripadali su najužem krugu najboljih na svetu.
Koreni svemu tome potekli su svakako i od znamenitih ljudi.
(Nastaviće se)
Prepis sa originala i digitalna obrada- Branko Malešević, Vindzor, 2002
branko_malesevic@yahoo.ca
Knjiga može da se naruči, u originalu, sa sajta: Znameniti ljudi i sah – Siniša Dražić – Šahovski kutak velemajstora (drazic.co.rs)