Duša traži let!
Piše: GM Rashit Ziatdinov
Neočekivano, jedne noći u ponoć, Timur Gareev se pojavio u mom stanu u centru Taškenta – kako piše chess_com, „najsjajniji šahista decenije“.
Prolazio je na putu za Samarkand i rekao da nema gdje da prenoći.
Od 12 do 2 sata ujutru je pokazivao i pokušavao da se sjeti partija koje je odigrao naslijepo na 15 tabli dan ranije i zapamtio je sve kombinacije.
Onda je u 2 sata ujutru rekao: „duša traži let!“ Pa, ja sam (na osnovu mog shvatanja) rekao, da, naravno, imam čuveno taškentsko vino u frižideru.
– Ne! Ne! Rašide, vidio sam da imate dva motocikla, idemo po Taškentu!
I htio je da se vozi bez kaciga! Brinuo sam se, bez njih bi nas prva policija zaustavila, a u centru grada su na svakom koraku, čak i u 2 sata ujutro.
Ali želja gosta je zakon. Odlučio sam da ne nosim ni ja svoju kacigu- ako dva muškarca voze bez kaciga, to je jedno, ali ako samo jedan vozi, to je drugo.
Kako kažu u Americi, „ako te zaustavi jedan bandit, onda je to razgovor, a ako te zaustave dva bandita, onda je to napad.“
Krenuli smo parkovskim stazama oko kanala Ankhor, gdje sam znao da nema policije i da za početak nije opasno, a tek onda smo izašli na glavne puteve.
Timur je želio da vidi gdje živi njegova baka i odjurio je tamo. Ukratko, prešli smo 100 kilometara za dva sata. Srećom, policija je viđena samo na suprotnoj strani puteva. Vratili smo se ujutro u 5, a on je u 7 krenuo na stanicu, gdje je čekao njegov voz za Samarkand.
(Preneseno sa fejsbuka)