Piše: Dr SLOBODAN ILIĆ
MENTALNO ZAMRZAVANjE
Uzbudljivo finale sedme partije za titulu svetskog prvaka između Jan Nepomnjačija i Ding Lirena svojom dramatikom završnih sekvenci izazvalo je salvu različitih emocija među zvaničnim komentatorima i širom šahovske zajednice koja mu je svedočila u online prenosu. Glavni akter drame bio je kineski velemajstor Ding Liren koji se nakon odlično vođene partije, negde u završnoj fazi desetak poteza pred vremensku kontrolu neočekivano potpuno izblokirao, u doslovnom smislu reči mentalno zamrzo i samoubilački sunovratio u poraz.
Fenomen mentalnog zamrzavanja nije nepoznat u šahovskoj psihologiji, shodno rangu i nivoima takmičenja kroz sopstvenu praksu doživela ga je većina igrača. To je onaj parališući trenutak koji iznenada izroni „iz unutrašnjeg mraka“ i na određeno vreme potpuno okameni psihu. Karakterišu ga mentalne ruminacije iz čijeg ponavljanja ne proizilazi nikakav validan zaključak i doživljaj nekontrolisane užurbanosti vremena koja s obzirom da se fenomen najčešće javlja u vremenskoj oskudici dovodi do paničnog reagovanja. Od psihičkih funkcija u njemu najintenzivnije strada volja, ambivalentnost kao njen primarni poremećaj kontinuirano raste sve do nivoa kad neodlučnost više nije u stanju da samu sebe podnosi i sa olakšanjem se prepušta mazohističkim čarima autodestrukcije. U tom času dolazi do definitivnog gubitka samokontrole, impulsivna odluka da je bolje povući bilo šta nego trpeti nepodnošljivu tenziju odlaganja (prokrastinacije) donosi se naprečac i lanac gubitničke spirale i zvanično dobija dozvolu za odmotavanje.
Ding Liren se zamrzo sedam minuta pred vremensku kontrolu. Nakon što je relativno bezbedno prošao kroz auru nagoveštaja i povukao potez h4, demoni su ga definitivno preuzeli i uprkos tome što se igralo bez vremenskog dodatka samoubilački se spustio ispod minuta i sa nekoliko narednih loših poteza overio poraz. Među prvima mu je izmenjeno psihičko stanje (još na prelazu šestog u peti minut ) dijagnostikovao velemajstor Giri u funkciji komentatora na sajtu Chess 24.com asocirajući usput slučajeve iz svoje prakse kad se suočio sa iznenadnim lakim brzopoteznim pobedama usled sličnog „zamrzavanja Ananda i Geljfanda“. U pratećem komentaru je objasnio da su ovakva stanja posledica kumulativne tenzije koja tako nagomilana bez formiranih pobuda i direktnog povoda može neočekivano da podivlja i probije prenapregnute psihološke odbrane. Sledeći navedenu misao po njemu Ding Lirenova blokada nije bila posledica igre i zahteva konkretne pozicije ( do momenta blokade više nego solidne), već prolongirane spoljne tenzije (neminovne u ovakvim mečevima) koja je bezosećajno izabrala pogrešan trenutak za svoju promociju.
„Povuci potez, povuci potez“ orilo se online platformama dok su minuti i sekundi neumoljivo iščezavali sa ekrana Dingove polovine šahovskog časovnika. Uzbuđenje je izazvalo predinfarktne komentare navijača, temperamentna Tanja Sadčev je mlatarala rukama sa komentatorskog pulta u uzaludnoj nadi da će nekim virtuelnim kanalom uspeti da ga razbudi, velemajstor Daniel Narodski mu je poručivao da ni fizički neće moći da izvuče devet „pristojnih poteza“ bez vremenskog dodatka, retrogradno je prikazana slika u kojoj Nakamura neverice zagleđuje Dingovo vreme. Ali sve što su uspeli da postignu u svojoj misiji bilo je samo uspeće do vrhunca kolektivne ekscitacije u kome je nepovratno zamrznuti Ding spuštajući se ispod minuta obema rukama obuhvatio glavu, iracionalnom simbolikom dajući na znanje „da se tek sprema za temeljno razmišljanje“.
U postmortem emotivnim reakcijama, profesionalnim i amaterskim uglavnom su preovladavali žal i tuga ali bilo je i ljutnje, gneva, ismevanja, podcenjivanja…. Velemajstor Irina Kruš (komentator na sajtu FIDE) je ovakav poraz nazvala „srceslamajućim“, njen kolega velemajstor L Ami je tvitovao „da mu je bilo bolno gledati totalno potonuće“, dok je anonimni navijač ovakav poraz proglasio „ neodgovornim činom pre svega prema sebi ali i šire prema sveukupnoj šahovskoj zajednici“. Kao da je svako od posmatrača ove samouništavajuće drame doživeo sebe kao njenog indirektnog učesnika i posledično tome i proživeo sopstvenu emotivnu traumu. Slika zamrznutog Ding Lirena bezpomoćnog da se izbori sa svojim „unutrašnjim neprijateljem“ ostaće u šahovskoj istoriji kao trajno svedočanstvo složenosti psihološke borbe i autodestruktivnog mentalnog otpora koji treba savladati da bi se stiglo do samog vrha. Uprkos tome što je ogledalo nemoći, ona je duboko ljudska i afirmiše saosećajnost kao vrlinu koja nam sve više nedostaje.
| Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića |