IZ SAHOVSKE ISTORIJE
SULTAN KHAN
Odlomak iz Lessons from My Games (strana 24-25) autora Reubena Finea:
„Prica o Indijcu Sultanu Khanu postala je najneobičnija. Naziv “Sultan” nije naziv položaja (statusa) kao što bi se petpostavilo; to je jednostavno bilo samo ime. U stvari, Sultan Khan je bio vrsta sluge na imanju jednog maharadže kada je otkriven njegova šahovska genijalnost. On je slabo govorio engleski, i i živio je u Hindustanu. Kazu da nije ak znao ni čitati evropsku notaciju.
Poslije turnira [Šahovska olimpijada 1933 u Folkestone] američki tim je bio pozan u kuću gazde Sultana Khana u Londonu. Kada smo ulazili bili smo pozdravljeni od maharadže napomenom, “Velika je čast za vas da ste ovdje; obično razgovaram samo sa svojim hrtovima.” Iako je on bio musliman, maharadži je dozvoljeno specijalnim dopuštenjem da pije opojne napitke, i on je to obilato koristio. Predstavio nam je svoju odštampanu biografiju na četiri strane u kojima je opisan njegov život i dostignuća; koliko smo mogli vidjeti njegovo najveće dostignuće je bilo što je rođen kao maharadža. U međuvremenu Sultan Khan, zbog koga smo ustvari došli, bio je tretiran kao maharadžin sluga (što je ustvari i bio po indijskim zakonima), i našli smo se u neobičnoj situaciji da nas za stolom poslužuje velemajstor.“
Naći dokaze za Fine-ov opis nije lako, ali se zna sigurno da je ekipa US poslije olimpijade otišla u London. Dolje ispod su citati sa strane 320 iz The Social Chess Quarterly, oktobar 1933:
„Prije povratka u Englesku, pobjednički američki tim posjetio je [Empire Social Chess Club in London], i najmlađi član, R. Fine, koji je imao samo 18 godina, održao je vrlo uspješnu simultanku na 20 tabli. Igrajući skoro munjevito, mladi Amerikanac je dobio 17 partija i tri remizirao za manje od dva sata…’
Odlomak iz dijela o sultanu Khanu iz Fineove knjige The World’s Great Chess Games (prvi put objavljena pocetkom pedesetih godina):
„Pojava jednog Indijca na turnirskoj sceni bila je jedna od senzacija početkom tridesetih godina. Sultan (to je ime a ne titula) je bio sluga na imanju indijskog maharadze, koji je impresionirao svojom izvanrednom šahovskom sposobnošću. Njega je gospodar doveo u Englesku, gdje je Sultan Khan morao naučiti evropska pravila, koja nisu bila primjenjivana u Indiji. Usprkos ovoj smetnji, njegova urođena genijalnost je bila tolika da je uskoro postao šampion Britanije…“
ŠAHOVSKE ANEGDOTE
Tekstovi iz knjige „365 anegdota iz sveta šaha“, Autor – Dr Slavko V. Domazet
NEOČEKIVANI SEKUNDANT
Za vreme dvokružnog turnira u Monte Karlu, 1903. godine, dr Zigbert Taraš je stanovao privatno, kod porodice koja je imala šestomesečnu bebu. Jednom je on analizirao partiju protiv Maršala koju je prekinuo u teškoj poziciji sa pešakom manje. Sedeo je tako u sobi i pokretao figure po tabli, a beba ga je gledala… Rešenje nije pronašao, pa je neraspoložen porušio figure i počeo da ih stavlja u kutiju. Kao da se s tim nije slagala, beba je zaplakala. Uto je dotrčala majka i da gost ne bi bio uznemiravan, ponela je bebu u drugu sobu. Njen plač „A-a! A-a!!“ bio je signal za Taraša da baci pogled na a-liniju. Figure su ponovo oživele na tabli, i on je utvrdio da mu potez pešakom na toj liniji daje realne šanse na pobedu. U nastavku partije uspeo je čak da pobedi Maršala, zahvaljujući neobičnom sekundantu.
Na ovom turniru pobedio je između 14 ucesnika dr Taraš sa 20 poena (u obe partije pobedio je Maršala) ispred Marocija 19, Pilsberija 18, Slehtera 17, Tajhmana 16,5 i drugih. Poslednji je bio pukovnik Moro koji je izgubio svih 26 partija.
SEĆANJE NA TBILISI
U jesen 1969. godine odigran je u Tbilisiju veliki međunarodni turnir. Na turniru je učestvovao naš internacionalni majstor Ljubomir Mašić iz Sombora, koji je upravo u to vreme ispunio uslov za tu šahovsku titulu. Još pre dve godine on je bio samo majstorski kandidat i kao takav učestvovao je na simultanoj utakmici koju je davao eks-šampion sveta Mihail Talj u Somboru. Talj je tu partiju dobio – i zapamtio svog simpatičnog partnera.
Kad su se sreli u Tbilisiju, Mašić mu je u šali rekao da je došao da mu se revanšira za poraz od pre dve godine. Talj se snašao, pa mu je odgovorio: „Vi za to imate osnova. Mozda ćete ovog puta dobiti bele figure!“ Ali, avaj, Mašićeve figure su opet bile crne!
Za vreme turnira, šampionka sveta u šahu Nona Gaprindašvili se venčala, pa je među 300 zvanica na venčanju bio i Ljubomir Mašić. Sećajuci se na te dane on uvek pominje izvanrednu Ijubaznost Gruzijanaca. Ali, „najteži“ potez su imali oni šahisti, među kojima je i Mašić, koji nisu Ijubitelji vina. Ono je služeno u volujskim rogovima – da bi se ispilo do dna! Jer rog nije čaša, pa da se nepopijena odloži.
(„365 anegdota iz sveta šaha“,-izdavač-Rad, Beograd, ilustracije Jovan Prokopljević, autor-SLAVKO DOMAZET, Beograd 2003)
FOTOGRAFIJE SAHISTA
VLADIMIR DVORKOVICH (RUS)
Medjunarodni sudija FIDE
Preneseno iz Šah -mat liste 02.11.2003