DR. TIHOMIL DREZGA
Drugi majstor iz Šibenika, rodio se 1903 g. Gimnaziju je učio u Splitu, a pravo slušo na Sorboni u Parizu. Sada je sudski pripravnik u Zagrebu.
Još kao gimnazista igrao je na nekom turniru u Splitu, a u Šibeniku je važio kao drugi najbolji posle Storova, duhovitog kafanskog igrača.
Za vreme studija u Parizu upisao se za člana kluba “Lites”. U zimu 1926-27 g. sudeluje na turniru treće kategorije i tuče sve igrače. U proleće pobedjuje u drugoj kategoriji, koja je bila tada dosta jaka. U toj su igrali i poznati poljski igrači Rajcman (kasniji šampion Francuske) i Tucević, kao i talentovani francuski šahista Tilman (kasnije otišao u Kolonije).
Te godine stigao je u Pariz odlični poljski šahista Cukerman, koji je nekada bio prvak Moskve. U zimu 1927-28 g. na turniru prve kategorije kluba “Lites” igrali su pored Cukermana, koji je bio glavni favorti, još mnogi poznati igrači kao Rusi Halberštat i Kan, od Francuza Bertran i Dišan. Neočekivano odneo je prvenstvo naš Drezga i ušao u red najboljih pariskih igrača.
Kao takav stavljen je u francuski tim na šahovskoj olimpijadi u Hagu 1928 g. Medjutim, igrao je svega dve partije, jer su Talijani protestvovali što Drezga, koji nije francuski državljanin, igra za Francuze i Turnirski odbor mu je zabranio dalji nastup.
Krajem te godine igra prvi put u gradskom prvenstvu Pariza i plasira se kao šesti.
Svoj najveći uspeh je polučio sledeće godine, kada je po drugiput igrao u šampionatu Pariza (na kojem sudeluju samo prvaci klubova i poznati strani majstori). U vrlo jakom internacionalnom društvu odneo je naš zemljak palmu pobede i postao “šampion de Pari” za 1929 g. Drugi je bio poznati ruski majstor Snosko-Borovski.
Uleto te godine primio je poziv na medjunarodni turnir u Nici, ali je nažalost bio zauzet i nije mogao učestvovati. Tako se zaustavilo njegovo napredovanje.
Po završetku studija vratio se u domovinu ali se duže vremena nije pojavljivao u turnirskoj areni. Tek 1934 g. igra na prvenstvenom turniru u Zagrebačkom šahovskom klubu i biva drugi. Onda na jubilarnom turniru u Mariboru poslednji.
Prošle godine vidimo ga kao drugog, iza svog zemljaka Trifunovića, u prvenstvu “Amaterskog” u Zagrebu. Na majstorskom turniru u Beogradu u borbi sa našim majstorima nema sreće i završava kao jedanaesti.
*
Dr. Tihomil Drezga je šahovski romantičar. Hteo bi da na tablu stalno dočarava lepe kombinacije, koje bi nekako prkosile suvim i opreznim protivnicima. Vatreni Primorac sa bujnom maštom neće dovoljno da poštuje principe strategije i kao da se uvek trudi da dokaže njihovu relativnost.
Ovakav način igre je suviše naporan i zahteva mnogo vremena za razmišljanje. Zbog toga voli slobodne partije, koje igra veoma sporo, ali sadržajno i sa uživanjem. Turnir mu ne godi. Šahovski sat mu smeta da dodje do punog izražaja. Otuda slabiji uspeh sa našim majstorima, koji većinom igraju praktično na poziciju, pružajući retko priliku za blistavu mat-kombinaciju.
Igrano u Engleskom klubu u Parizu decembra 1927 g.
TALIJANSKA PARTIJA
(Melerov napad)
Beli: dr. Drezga – Crni: Hensid i Fic Patrik
1. e2-e4 e7-e5
2. Sg1-f3 Sb8-c6
3. Lf1-c4 Lf8-c5
4. c2-c3 Sg8-f6
Drugi sistem De7 zbog gambita 5. d4 e:d4 6. 0-0! smatran je opasnim, dok ga nije Aljehin jednom lepom pobedom (Taraš-Alejhin, Baden-Baden 1925 g.) rehabilitirao zaigravšI Lb6! Pa tek na 5. d4, De7.
5. d2-d4 e5 : d4
6. c3 : d4 Lc5-b4+
7. Sb1-c3
Uveo Greko. Normalni nastavak, bez gambita, sa 7. Ld2, L:d2+ 8. Sb:d2, d5 9. e:d5, S:d5 10. Db3 nije toliko živahan. Ipak mora crni biti oprezan da mu se ne dogodi kao Harmonistu, protiv kojeg je Šifers, u Frankfurtu 1887 g. napravio kombinaciju od dvanaest poteza.
7. … Sf6 : e4
Nije jače d5, a niti ublažuje napetost. Dokaz je poznata partija Štajnic-Bardeleben, Hestings 1895 g., u kojoj crni prima četrnaest šahova, dame su pod uzajamnim udarom kroz šest poteza, a beli je za sve to vreme izložen matu.
8. 0-0 Lb4 : c3
Da izbegne Grekovim udarcima koji dolaze posle S:c3, 9. b:c3, L:c3 10. Db3! (Vidi oradu Vl. Vukovića u “Razvoj Šahovskih ideja”, str. 29).
Drugi način izbegavanja Grekovih navala zamislio je dr. Bernštajn. Pokušao je spojiti uzimanjem konja na c3 sa brzim sprovodjenjem d5 (što je glavni zadatak crnih u toj varijanti). Zato on na 10. Db3 ne igra crnoga lovca već odmah d5. Tim potezom imao je dr. Bernštajn, a i drugi, dobre rezultate. Da to nije definitivno pokazuje minijaturna partija dr. Eve – van den Kar: 11. L:d5, 0-0 12. L:f7+. Kh8 13. D:c3, T:f7 14. Db3! Tf5 15. Te1, Ld7 16. d5, Se7 17. Lg5 predaje. Novi prvak sveta igra rado talijansku partiju. U jednom članku (“Lešekije”, novembar 1927 g.) izneo je nekoliko krasnih i svežih ogranaka tog otvaranja.
9. d4-d5!
Melerov potez. Ideja je sprečiti d7-d5. Bogoljubov je, osudjući uopšte 1.e4, dokazivao da je Melerova navala nekorektna, jer ne daje ni remi kojeg bi beli pri ekzaktnoj igri postizao. Na tu tvrdnju reagirali su ljubitelji otvorene igre, pa se kategoričnost Bogoljubova, kao i mnoge druge, pretvorila u relativnost. Posle dugih analiza pokazali su se sledeći potezi kao najbolji: Lf6 10. Te1, Se7 11. T:e4, d6 12. Lg5, L:g5 13. S:g5, 0-0! Sad beli žrtvuje konja za napad 14. S:h7, K:h7, 15. Dh5+, Kg8 16. Th4, f5.
U nastaloj poziciji postoje dva ofansivna sistema 17. Te1 i 17. Dh7+. Na prvi bi, prema Bogoljubovu, dobijao odgovor Sg6. Ali su kritičari, medju njima i dr. Eve, lako pokazali da, obrnuto, beli stoji bolje sa 18. Th3 (f4? 19. Te6! Tf6 20.Dh7, Kf8! 21. Dh8+!! Eve-Oanlon, Hestings 1918 g.) Protiv drugog plana igre 17. Dh7+, Kf7 18. Th6, Tg8! 19. Te1 našao je doista Bogoljubov fini potez Kf8! Ipak se ne može prihvatiti njegovo mišljenje da bi posle 20. Th3, Ld7 21. The3, Sc8! ( sa namerom Sb6) crni dobijao. Vodja belih figura pronašao je i igrao često u pariškim turnirima potez 22. Ld3 sa skoro punim uspehom.
9. … Lc3-f6
10. Tf1-e1 0-0
Loše! Crni mora svakako sprečiti preteće stezanje d5-d6. To se preuranjenom rohadom ne može sprečiti. Neophodno je bilo Se7 ili d6.
11. Te1:e4 Sc6-e7
12. d5-d6! c7 : d6
13. Dd1 : d6 Se7-f5
14. Dd6-d5 Sf5-e7
15. Dd5-d6
Beli podmeće staru šahovsku lukavost: hoće tobože mir, a u stvari nosi rat.
15. … Dd8-b6
16. Lc1-f4 Se7-f5
Crni sve više uvidja zlo, i vraća se na remi uveren da ga je beli nudio. Ratna varka je uspela.
17. Lc4 : f7! Kg8 : f7
18. Dd6-d5+ Kf7-g6
19. g2-g4 d7-d6
20. g4 : f5+ Lc8 : f5
21. Kg1-h1 Db6-c5
(vidi diagram na strani 66)
Stanje posle 21. poteza crnih:
22. Sf3-e5+!
Pravi potez u pravi čas! Greška bi bilo odmah 22. Tg1+ jer na Kh5 ne ide projektovano 23. Dd1 radi vezivanja konja sa L:e4. To je nagnalo beloga na ideju da diagonalu d1-h5 očisti sa tempom. Važnost kojim redom idu potezi je ovde maksimalno izražena.
22. … Lf6 : e5
23. Ta1-g1+ Lf5-g4
Crni je izgubljen pa traži poslednju šansu u naglosti ptotivnika na pr. 24. Tg4+, Kf5 25. Tg5+, Kf6 26. Le5+? Kg5! 27. Lf4+ Kg6! Ali beli kombinira:
24. Dd5-e6+! Le5-f6
25. De6 : g4+ Crni predaje
Na Kf7 sledi 26. De6 mat.
(Primedbe dr. Drezge)
Komentar Vojina Vujoševića:
Mene je čudilo što nikad nisam ni čuo za šahistu Drezgu. Poslije svega ja sam duže živio i igrao šah u Splitu a poznavao sam mnoge splitske i dalmatinske šahiste ili bar čuo o njima. Jedan od malo poznatih Splićana, je za vrijeme Kraljevine Jugoslavije objavio knjigu o svojoj varijanti šahovske igre. On se zvao Ante Kaliterna a knjiga “Evolucija Šahovske Igre”. To je bilo poznatije kao “Crveni Pješak”. Ante Kaliterna, vjerovatno rodjak čuvenog fudbalera Luke Kaliterne, je vjerovao da je šah zbog teorije potpuno iscrpljen i da nema ničeg novog pa je predložio novu sličnu igru u kojoj jedan ekstra, petnaesti pješak na tabli, inače crvene boje, mijenja strane pa ga oba igrača mogu koristiti. Tu knjigu sam takodje našao i kupio budzašto u nekoj beogradskoj antikvarnici oko 1960 godine.
Ovo navodim zato što bi trebao znati za Drezgu ali ja za njega do čitanja knjige “Naši Majstori” nisam nikad čuo. Gore navedena partija kao i u njenim komentarima dana partija izmedju Evea i nekog van den Kara nisu u ChessBase bazi. Istina Chessbase ima Eveovu partiju iz iste godine sa igračem sa sličnim imenom van der Kar ali je otvaranje različito. Vjerovatno se radi o istom igraču.
Na internetu, u jednom Blogu zvanom “Flegijeva Škrinjica” naišao sam na slijedeću informaciju o dr. Drezgi:
Članak Materijalističko i idealističko shvaćanje povijesti napisao je dr. Tihomil Drezga, pravnik (Šibenik, 1903 – Erie, Pennsylvania, SAD, 1981). Dr. Drezga je studirao pravo i političke znanosti u Parizu, doktorirao na Sorboni. Bio je pročelnik Pravnog odsjeka u Ministarstvu vanjskih poslova NDH i redoviti profesor međunarodnog prava na zagrebačkom Pravnom fakultetu (1943 – 45). Osnovao je i opremio knjižnicu MVP. Nakon rata osuđen je na kaznu, koju je izdržavao u Staroj Gradiški do kraja 1947. godine. Nakon toga ilegalno je emigrirao u Italiju i završio vatikansku knjižničarsku školu, a zatim otišao u SAD. Do umirovljenja predavao je na američkim koledžima. U svojim znanstvenim radovima bavio se pravnom, povijesnom i književnom problematikom.(2)
Sada je sve jasno. Poslije drugog svjetskog rata Drezga je bio na robiji a zatim je emigrirao. Interesantno je da je završio u mjestu zvanom Cambridge Springs, PA kao u šahovskoj varijanti t.j. jedna varijanta daminog gambita je dobila ime po tom mjestu. Šahom se izgleda nije bavio ili ako jeste informacija o tome nije na internetu. Umro je 1981 u Americi.
Vojin Vujošević