(Preneseno iz stare Šah-mat liste)
Bora Tot
Naši Majstori
Izdanje šahovske knjižare Milana E. Brajera
Beograd – Jovana Ristića ul. 24.
Štamparija “Grafika” – Radojka S. Albulova- Beograd,
Kosmajska 51, Telefon 29-7-17
Gospodinu
Stevanu Ćiriću
pretsedniku jugoslovenskog šahovskog saveza
pretsedniku Narodne skupštine
koji je toliko mnogo učinio za naš šah
Predgovor
Kod nas se šah sve više širi. Sve češće čitamo u novinama da se u nekom malom mestu u unutrašnjosti osnovao klub i lepa šahovska igra i tamo stekla nove prijatelje.
S tim u vezi javlja se i potreba šahovske literature. Izuzev nekoliko udžbenika i jednog časopisa kod nas je skoro nema. A šahovska knjiga je ono što stvara celinu u celom šahovskom pokretu, čiju organizacionu stranu ostvaruje Svetska šahovska federacija, a umetničku i sportsku veliki šahovski majstori.
I mi imamo šahovske majstore, ali ih naša javnost malo i nedovoljno poznaje. Zato je zadatak ove knjižice da našim šahistima ukratko pretstavi njihove ličnosti i dela.
Beograd, marta 1936 god.
B. Tot
UVOD
Šahovska igra je svet za sebe. Nema ona veze sa brigama sadašnjice ni budućnosti i onaj ko hoće da se vine u jedno carstvo slobode i pravičnosti taj treba da, s vremena ne vreme, igra šah.
Igraju ga mnogi, na mnogo raznih načina. Neko sa larmom neko tiho, ali svi za svoje zadovoljstvo. Neko ga zanima manje nekoga više, a neke čak toliko da se zainteresuju za njegovu suštinu.
Ima mladjih ljudi koji ga prigrliše u tolikoj meri da svestrano proučavaju njegove zakone i sisteme, po kojima treba igrati. Od njih kasnije poneki postaje šahovski majstor.
Po pravilima naših šahovskih organizacija za majstora priznaje Savez onoga ko pobedi na utakmici naših najboljih amatera. Ovakva takmičenja se obično drže svake ili svake druge godine i daju t.z. saveznog ili nacionalnog majstora.
Viši rang od ovih su internacionalni majstori, oni koji su već i na medjunarodnim turnirima postigli uspeh.
Onda dolaze veliki majstori (ili velemajstori), oni koji imaju nekoliko prvih nagrada na internacionalnim turnirima.
Iznad svih je svetski šampion.
Poznato je da sada prvenstvo sveta drži holandski profesor dr. Maks Eve, koji je nedavno pobedio u meču dosadašnjeg svetskog prvaka Rusa dr. Aljehina.
Komentar Vojina Vujoševića:
Knjižica majstora Bore Tota je formata 11 x 15,5 santimetara, sa mekim koricama, 120 strana. Na poledjini piše “CENA 20 dinara”. Po pričanju moje majke Kristine u to vrijeme radnik bi kopao čitav dan za 2 dinara. Milan E. Brajer je izdao i druge šahovske knjige kao na primjer: H.R. Kapablanka “Moja Šahovska Karijera”, Ovadia J.M. “Brillante Kombinationen Berumter Schachmeister”, i istu knjigu na srpskom “Briljantne Kombinacije Znamenitih Šahovskih Majstora” itd. To je bilo vrijeme kada šahovske literature na našim prostorima jedva da je i bilo pa su knjige kao “Naši Majstori” i druge koje sam naveo bile od ogromne važnosti za razvoj šaha.
Ovu knjigu sam kupio u nekoj antikvarnici u Beogradu još 9. aprila 1964 g. Računam da su sva autorska prava itd istekla davno a da će štivo biti zanimljivo članovima ŠAH-MAT Liste. Trudim se da u kucanju ne napravim greške a sve ponavljam doslovce čak ponavljam greške koje je autor ili slagar napravio još daleke 1936. godine. Font koji koristim je YuTimes size 14. Moji komentari će biti odvojeni od same knjige tako da je ne kvarim.
Što se tiče majstora Tota o njemu sam već pisao a nešto od toga ću ponoviti kada dodjemo na poglavlje koje je posvetio samom sebi.
Tot je objasnio da se majstorska titula u šahu u Kraljevini Jugoslaviji mogla dobiti jedino pobjedom na turniru najboljih amatera iz čitave zemlje koji se održavao jednom godišnje ili čak svake druge godine. To nije bilo lako postići.
Tako su majstori postali izmedju ostalih Svetozar Gligoric, Vasja Pirc, Petar Trifunović itd. U Torontu je do prije nekoliko godina živio posljednji majstor iz te generacije Beogradjanin dr. Djordje Berner inače ruskog porijekla. On je tu titulu ostvario pred sam početak drugog svjetskog rata.
Medjutim prije prvog svjetskog rata takav turnir se igrao jednom godišnje u Njemačkoj. Igrali su najbolji “amateri” iz čitave Evrope a samo je jedan postajao majstor. Tako su majstori postali Tarrasch, Lasker, Aljehin, Nimcovič itd.
Vojin Vujošević.
INTERNACIONALNI MAJSTORI
Dr. Milan Vidmar
Rodio se u Ljubljani 1885 g. Profesor je elektrotehnike na ljubljanskom Tehničkom fakultetu. U svojoj struci veliki je naučnik i napisao je niz knjiga koje su štampane u Nemačkoj.
Za vreme studija u Beču stekao je prvu šahovsku naobrazbu i prviput javno nastupio na amaterskom turniru Bečkog šah-kluba, krajem 1902 g. Otada sudeluje na mnogim priredbama u Beču i, kako stalno napreduje, dobija pozive na velike medjunarodne utakmice. Prvi veći uspeh je treća nagrada u Pragu 1908 g.
Na velikom turniru u San Sebastianu 1911 g., gde igraju sve sami čuveni majstori, biva drugi sa Rubinštajnom, posle mladog Kapablanke, kasnijeg prvaka sveta. Tako ulazi u red velikih majstora. Od rezultata koji zatim slede značajne su mu pobede u Budimpešti 1912 g., gde osvaja prvenstvo Madjarske pred Marocijem i 1918 g. na dva manja turnira, u Berlinu i Beču.
Posle rata, prviput nastupa na svetskom turniru u Londonu 1922 g. i dobija treću nagradu, iza Kapablanke i Aljehina.
Onda opet duže vremena ne igra, do kraja 1925. g., kada u Hestingsu završava mrtvom trkom sa Aljehinom, na manjem božićnjem turniru.
Njegova šahovska karijera dostiže kulminaciju velikim turnirom na Semeringu 1926 g. Opet je treći, iza Špilmana i Aljehina, a ispred serije prvoklasnih majstora. Tako postaje jedan od kandidata za prvenstvo sveta.
Sledeće godine dobija poziv na turnir šestorice velikih majstora u Njujorku, na kome se tadašnji prvak sveta Kapablanka bori sa svojim rivalima. Vidmar, postaje časno četvrti, ali linija njegovih uspeha počinje da se spušta.
U Londonu iste godine dobija četvrtu nagradu, u Karlsbadu 1929 g. deli petu, a u San Remu 1930 g. ostaje bez nagrade.
Sledi manji uspon: na Bledu 1931 g. deli četvrtu nagradu, a na relativno manjem turniru u Sliaču 1932 g. deli prvu, sa Florom. Medjutim u Ujpeštu 1934 g. zaostaje na osmom mestu.
Za nacionalni tim igrao je, na čelnoj tabli, na olimpijadama u Pragu i Varšavi, ali sa skromnim rezultatima.
*
Kada pregledamo uspehe dr. Vidmara vidimo da on nema onoliko prvih nagrada kao drugi veliki majstori. Medjutim, ne smemo zaboraviti da se on nije isključivo bavio šahom, kao većina od njih, i da je igrao mnogo manje turnira. Njega čini velikim i uzdiže ga u prve majstore sveta činjenica da je većinom igrao samo na najvećim utakmicama i skoro uvek dobro prošao. Ako i nije dostigao svetske prvake Aljehina, Kapablanku i Laskera, pokazao se dorastao velikim majstorima Rubinštajnu, Nimcoviću, Bogoljubovu i drugima.
U stilu njegove igre, ima nečeg zdravog i prirodnog. Odaje veliki zamah i energiju, koja krči sigurne puteve. Pretežno je taktičar i jači je u navali, ali ume i lukavo da se brani.
Mi bismo rekli, da njegov protivnik ima utisak kao da se gura sa divom.
*
Igrano na medjunarodnom turniru u Londonu 1922.
HOLANDSKA ODBRANA
Beli: dr. Vidmar – Crni: dr. Tartakover
1. d2-d4 e7-e6
Crni hoće da izbegne Staunton gambit 2. e4.
2. c2-c4 f7-f5
3. e2-e3 Sg8-f6
4. Sb1-c3 Lf8-b4
5. Lc1-d2
U holandskoj igri ne treba da se dozvoli udvajanje c-pešaka.
5. … O-O
6. Sg1-f3 Dd8-e7
Crni uzima Tajhmanov sistem, koji teži da sprovede e5.
7. Lf1-d3
Beli dozvoljava e5 i trudi se da oslabi crno kraljevo krilo, posle čega dijagonala c3-h8 postaje odlučujuća.
7. … d7-d6
8. Dd1-c2 g7-g6
9. a2-a3 Lb4:c3
10. Ld2 : c3 Sb8-d7
11. O-O-O e6-e5
12. d4 : e5 Sd7 : e5
Možda je bolje d:e5.
13. Sf3 : e5 d6 : e5
14. f2-f4!
Izgleda jako riskantno, ali otvara diagonalu c3-h8, na kojoj počinje silan napad.
14. … e5-e4
15. Ld3-e2 Lc8-e6
16. h2-h3 a7-a5
Crni ima slabo kraljevo krilo i teško je naći dobru odbranu. Hoće da brani
tačku g6 daminim topom.
17. g2-g4 Ta8-a6
Na f : g4 18. h : g4 sa pretnjom g5 i D : e4. Ako S : g4 20. D : e4, Sf2 21. De5.
18. g4-g5 Sf6-d7
19. h3-h4 Le6-f7
20. h4-h5 g6 : h5
21. Le2 : h5 Lf7 : h5
Na L:c4 odlučilo bi 22. Lf6, De6 23. T:d7.
22. Th1 : h5 Tf8-f7
23. Td1-d5!
Najteži potez u partiji. Beli napušta direktni napad na kraljevo krilo i odlučuje
se za akciju u centru. Hoće da iznudi c5 i osvoji polje d6. Koliko je taj
manevar bio ispravan pokazuje dalji tok igre.
23. … a5-a4
24. Dc2-d1!
Pretnjom Dd4 prisiljava crnoga na c5.
24. … c7-c5
25. Th5-h6! Ta6-g6
26. Th6 : g6 h7 : g6
27. Td5-d6 Sd6-f8
28. Dd1-d5 De7-c7
29. Lc3-e5 Dc7-a5
Poslednji pokušaj. Crni je potpuno vezan i nemoćan. Beli ne mora da se boji
tih nekoliko šahova.
30. Kc1-b1!
Na 30. Kd1, Da8 bilo bi 31. Td8 pogrešno, zbog D : d8 31. D : d8, Td7 i crni dobija natrag damu.
30. … Da5-e1+
31. Kb1-a2 De1 : e3
32. Td6-f6 De3-b3+
33. Ka2-a1 Sf8-e6
34. Tf6 : e6 Kh8-h7
35. Te6-e8 Tf7-g7
36. Dd5-d7 Crni predaje
(Primedbe po mariborskom “Šahu”).
Komentar Vojina Vujoševića:
Velemajstora dr. Vidmara nisam nikad sreo ali sam počeo pratiti šahovska zbivanja u vrijeme dok je on još bio ponešto aktivan.
Očigledno se radilo o velemajstoru velikog formata koji se oformio kao igrač još prije prvog svjetskog rata. Tada su Njemačka i Austrija bile glavni centri šaha. Vidmar je imao prilike da igra ne samo sa Aljehinom, Laskerom i Kapablankom nego i Rubinštajnom, Nimcovičem, Tarašom, Čigorinom, Bogoljubovom, Jejcom, Durasom, Šlehterom, E. Konom, Tajhmanom, Tartakoverom, Marocijem, Kostićem, Bernštajnom, Maršalom, Janovskim, Retijem, Znosko-Borovskim, Brajerom, Mizesom, Levenfišem, Rotlevijem, Freimanom, Markom, Volfom, Perlisom, Albinom, Duz-Hotimirskim, Bernom, Alapinom, A. Rabinovičem, Von Bardelebenom itd. Početak njegove karijere se gubi u magli neke vrste šahovske mitologije.
Šahovski velemajstor, inženjer, doktor nauka, profesor univerziteta Milan Vidmar je rodjen 22. juna 1885 a umro je 9. oktobra 1962.
Sin velemajstora Vidmara, takodje Ing. Milan Vidmar, je bio poznati internacionalni majstor u šahu. U nauci stariji Vidmar je postigao mnogo pa se sjećam da je Botvinik, takodje inženjer elektrotehnike, rekao jednom prilikom da bi on rado mijenjao svoju titulu prvaka svijeta u šahu za ono što je dr. Vidmar postigao u nauci.
Ako sjećanje ne vara Vidmar je bio u kasnijim godinama i sudija nekih mečeva za svjetsko prvenstvo kao i nekih važnih turnira. Mnogo se trudio da utiče na igrače na jednom velikom turniru da ne prave kratke remije. Kada ništa nije pomoglo stari Vidmar je zaustavio satove i sa pozornice se obratio publici kojoj se izvinio zbog svih tih kratkih remija. Jedan od prisutnih novinara ga je potsjetio da je i on dok je bio mladji bio autor priličnog broja salonskih remija, te da nije jasno kakvo on to ima pravo da prigovara drugima za iste takve greške kakve je sam pravio. Na to je Vidmar ne gubeći glavu odgovorio da su mnogi sveci u svojoj mladosti bili grešnici!
Vojin Vujošević.
(Nastaviće se)