(1. dio)
Stekao sam utisak da se kod proslavljenog velemajstora Dragoljuba Velimirovica najbolje potvrdjuje misljenje da se karakter osobe najbolje otkriva tokom sahovske partije. Igrac ostrog i beskompromisnog stila i u zivotu se hrabro upustao u “ostre varijante” boreci se za svoju pravdu i istinu do kraja. U knjizi koju velemajstor Dragoljub Velimirovic upravo pise, uz 300 odabranih partija koje su svojim idejama znacajno uticale na razvoj sahovske teorije, bice opisane i neke sporne situacije ciji su akteri poznati sahisti i sahovski funkcioneri a koje cemo upoznati u drugom svjetlu od dosada poznatog. Knjiga ce bez sumnje biti bestseler.
Intervju je obavljen 10. septembra u toplo, prijatno, poslije podne (i vece) u Herceg Novom u stanu porodice Velimirovic.
Goran Tomic: Sahovska javnost je malo upoznata sa Vasim ranim djetinjstvom koje je bilo vrlo dramaticno. Da li bi mogli da opisete te dogadjaje?
Dragoljub Velimirovic: Rodjen sam u Valjevu 12. maja 1942. godine u poznatoj, u to vreme, gradjanskoj porodici. Otac je uoci rata dosao u otvoren sukob sa svojim sefom Nikolom Kalabicem, tako da kad je moj otac od Nemaca uhapsen moja majka je morala sa mnom pobeci i ja sam se nasao u nekom zbegu gde su me prebacili u neko prihvatiliste a zavrsio sam u Domu za nezbrinutu decu koji se tokom rata formirao u Apatinu (u Vojvodini). Posle pada engleskog vojnog aviona na jedan deo Doma odmah su nas premestili u Coku (takodje u Vojvodini), gde me je majka pronasla u novembru 1947. godine i odvela sa sobom u Sarajevo gde je kao pravnik radila u ministarstvu zeleznica. Kasnije smo se selili, sa prugom zajedno, i najvise godina sam proveo u Doboju gde sam zavrsio osmoljetku.
G.T: Poznato je da ste u rodbinskoj vezi sa svetim vladikom Nikolajem Velimirovicem. Mozete li malo detaljnije da to objasnite.
Dragoljub Velimirovic: Ja sam to doznao dosta kasno, vec kada je umro. To je bilo 1956. godine i majka je to od mene krila zbog raznih neugodnosti koje je ona imala i htela je mene da sacuva od toga. U tom smislu ona je vec poduzela mere kada sam izasao iz Doma pa mi je dala nadimak Drasko iako sam ja Dragoljub, a ovo iz razloga da bi asocirao na Crnogorca a ne da sam iz Valjeva. U tom smislu sam imao neprijatnosti jer sam morao ici kod ucitelja krajem svake godine da mi u svedocanstvo upisu krsteno ime Dragoljub. Moj rodjeni deda Radojica je bio svetom vladici Nikolaju brat od strica.
G.T: Mozete li nesto reci o tome kada ste i kako naucili prve sahovske poteze?
Dragoljub Velimirovic: Mama me naucila jer je ona bila zenski sampion Jugoslavije (pobedila je na zenskom sampionatu u Zagrebu 1939. godine) a na muskom turniru u Zagrebu pobedio je tada sesnaestogodisnji Gligoric. Mama me naucila sah kada sam izasao iz Doma jer nisam imao nikakve igracke. Ziveli smo u jednoj sobi sa jednom maminom kolegicom.
G.T: Koji su bili Vasi glavni rivali u juniorskoj konkurenciji?
Dragoljub Velimirovic: Bili su Bruno Parma, Ivan Nemet i Vlado Kovacevic.
G.T: Koji je sahista najvise uticao na Vas sahovski stil?
Dragoljub Velimirovic: S obzirom na situaciju da nisam imao nijednu sahovsku knjigu do 18 godina a od 1956. godine mama je bila pretplacena na „Sahovski glasnik“ koji je vodio Vladimir Vukovic, tako da mi je to, uz kasnije Andricevu “Igru miliona”, bila jedina sahovska literatura.
G.T: Koji je od svjetskih sampiona na Vas ostavio najveci utisak?
Dragoljub Velimirovic: Meni je u pocetku, kada sam poceo citati sahovske knjige, najveci utisak ostavio Aljehin a kasnije Botvinik i Smislov. Sa Smislovom sam bio u jako dobrim odnosima iako je bila velika razlika u godinama. Onda Karpov i narocito Kasparov koji je uz kreativnost imao i veoma dobre i iskrene komentare. Korcnoju sam pomagao prije meca sa Karpovom 1984. ali smo se razisli jer nije prema meni hteo da izvrsi materijalnu obavezu koja je bila dogovorena.
G.T. Koliko mi je poznato svjetski sampion Mihail Botvinik je visoko cijenio Vasu sahovsku kreativnost. On Vas je svrstao u posebnu grupu kreativnih sahista. Mozete li nesto reci o tome?
Dragoljub Velimirovic: On je bio sudija naseg zadnjeg meca Beograd –Moskva, 1994. godine i onda smo puno razgovarali (sedeo je na banketu do mene) i objasnio mi je jednu jednostavnu stvar do koje tada jos nisam dosao, o analitickom talentu odnosno radu. Naime pitao me jednostavno sta mislim o Fiseru i njegovom radu. Ja sam rekao da je bio jako radan ali da je imao jedan nedostatak koji ja do tada nisam uspeo da otkrijem da je igrao uvijek iste varijante (njih je pojacavao) ali nije dao mnogo novosti. Onda mi je Botvinik pokazao prstom na Smislova koji je sedeo preko puta i rekao –A sta mislite o njegovom analitickom radu? Ja sam na trenutak bio iznenadjen a onda sam rekao da mislim da ima suvise ideja pa ih ne moze sve obraditi. Odigra ih u jednoj ili dve partije pa napusti. Botvinik kaze na to – Eto vidite Vi imate ideje a ovaj do mene (prstom pokaze na Gligorica) kao i Fiser mogu samo analizirati ono sto vide. Prema tome postoje dva talenta za analizu: aktivan talenat koji moze stvarati ideje i onda ih analizirati i pasivan talenat s kojim Vi vidite neku poziciju ili potez koji Vam se dopadne pa onda mozete da ga analizirate.
G.T:Ideja koju ste otkrili i razradili usla je u sahovsku teoriju kao varijanta Sicilijanske odbrane „Velimirovicev napad“. Kako ste dosli do te ideje?
Dragoljub Velimirovic: Ja sam dosao 1959. godine na tu ideju. Naime, ja sam igrao u silijanskim odbranama kao beli iskljucivo Lg5 iz razloga sto sam posle Dd2 rokirao na veliku stranu. Tada se vec Fiser pojavio. On je igrao iskljucivo Lc4 i onda rokirao na malu stranu, pa sam ja dosao na jednostavnu ideju da igram Lc4 a rokiram na veliku stranu. Onda sam tu ideju razradio. Moja mama je volela da igra dopisni sah i u partiji sa jednim Nemcem sam joj savetovao da igra De2 i rokira na veliku stranu. Kada je to uradila Nemac je napisao u pismu – Izvinite ovakva varijanta ne postoji u sahu, u svetu, a izgleda da kod Vas u Jugoslaviji postoji- i pitao gde bi to mogao da vidi. Onda mu je moja mama objasnila da to igra njen sin a da on jos nije poznati sahista. Kasnije mi je taj Nemac poslao njihov casopis koji i dan danas imam a u njemu je objavljena ta partija (ona je zavrsila remijem). Nastavio sam da igram tu varijantu i na cugerima su svi bili iznenadjeni i naravno brzo gubili. Onda sam je odigrao i u nekoliko turnirskih partija i dobijao pa mi je Nikola Karaklajic koji je tada bio sekretar u Sahovskom savezu Jugoslavije narucio da pre meca sa Rusijom u pripremama koje smo imali (ja sam igrao za omladince) da dam glavne ideje te varijante sto sam i uradio i tako se varijanta prvi put pojavila zvanicno. Kasparov je 1982 godine stampao knjigu Seveniska varijanta i ja sam je dobio. U njoj je navedena varijanta pod nazivom “Velimirovicev napad.”
G.T: Cuo sam da je Fischer primjenio jednu Vasu teoretsku novost u mecu protiv Spaskog i dobio partiju u “mecu stoljeca” u Rejkjaviku 1972. godine. O kojoj se to novosti radi i kako je Fischer za nju saznao?
Dragoljub Velimirovic: U Palma de Majorki posle njegove partije sa Larsenom koju je Fiser izgubio igrajuci “Velimirovicev napad” Fiser je zamolio Gligorica da me ubedi da sa njim pogledam tu partiju (U Palma de Majorki sam bio u ulozi Gligoricevog trenera). Gligoric me ubedio da idem ali je sa mnom bio Mario Bertok koji je tamo bio trener Minica i istovremeno je i novinar. Mene je ubedio da i njega povedem da slika Fisera i mene kada analiziramo. Ja sam onda Gligoricu rekao da pristajem ako prihvati prisustvo Maria i mene sa tim da nas slika, da cu otici da to pogledamo. Onda je Fiser rekao – U redu, ali samo dve slike! Mario je dosao, slikao nas dva puta, pitao za svaki slucaj – Moze li jos jedanput, ali je neki covek sa strane samo odmahnuo rukom i izbacio Maria.
Analizirali smo nekoliko sati. Pokazao sam mu i ideju poteza Sh5 koju u prvo vreme nije smatrao posebno dobrom jer se kvari pesacka struktura. Ipak taj potez je kasnije odigrao u mecu sa Spaskim (Treca partija meca, Benoni, 11…Sh5, G.T) i tu partiju pobedio.
G.T: Sa Garijem Kasparovom ste se sretali za tablom ali je bilo i nekih Kasparovljevih spornih komentara u javnosti na koje ste ostro reagovali. Mozete li objasniti o cemu se tu radi i da li ste danas u kontaktu sa Kasparovom?
Dragoljub Velimirovic: Ja sa Kasparovom sada nisam u kontaktu ali mi se javio preko velemajstora Klarica iz Zagreba (sa pitanjem da li sam jos uvek ljut na njega i da li hocu da odgovorim na njegovo pismo. A ja sam bio ljut na njega zbog njegove izjave da Beograd treba bombardovati pa sam jednom javno na to reagovao i on je to cuo) pre oko godinu i po dana. On je pisao knjigu o najznacajnijim teoretskom dostignucima u dvadesetom veku pa mi je poslao pismo sa sest pitanja na koje je trebalo odgovoriti i poslati odredjene materijale. Ja sam poslao materijale u 25 strana kucanih strana, ne sahovske partije vec psiholosku analizu promena i uticaja. On je knjigu zbilja objavio krajem prosle godine a posto nisam slao partije skromno je pisao o mom doprinosu. Tek kad sam video knjigu video sta je on ustvari hteo. Ipak kod prvog spomena mog imena stavio je u knjizi “da se susreo sa legendarnim Dragoljubom Velimirovicem i da je u nasoj partiji na Medjuzonskom turniru u Moskvi 1982 godine izbegao da igra sicilijansku odbranu jer nije hteo da reskira.” Tu je Kasparov naveo nasu partiju.
G.T: Koje Vase sahovske rezultate smatrate najznacajnijim?
Dragoljub Velimirovic: To su:
A) na sahovskim olimpijadama:
Nica 1974, srebrna medalja (moje prvo ucesce na olimpijadi)
B) na svetskim prvenstvima:
II ekipno prvenstvo sveta, Lucern (Svajcarska) 1989, srebrna medalja
C) na evropskim prvenstvima:
Bat (Engleska)1973, srebrna medalja.
Moskva 1977, bronzana medalja.
Pojedinacna takmicenja:
A) uspesi u ciklusu za svetsko prvenstvo
Zonski turniri:
Praja da Roca (Portugal) 1978, I mesto (napravio sam najvecu seriju pobeda u istoriji svetskih prvenstava sa 15 (petnaest) pobeda za redom.
2. Becici (Crna Gora) 1981, I mesto
3. Panormo (Grcka) 1998(3/4 mesto) (kvalifikacija za finalne borbe svetskog prvenstva. Nisam otisao usled napada NAT O).
Kvalifikovao sam se i igrao tri „Medjuzonska turnira“:
1. Rio de Zaneiro (1979),Moskva (1982)
2. Sirak (Madjarska) 1987
3. Rio de Zaneiro 1979
(Na sva tri sam bio u sredini tabele)
B) uspesi u ciklusu za evropsko prvenstvo
Nisam nikada igrao jer FIDE to nije tretirala kao vazne turnire. Otuda kvalifikacije za svetsko prvenstvo bili su „zonski turniri“. Izuzev tri gore pomenuta igrao sam sledece:
Hag (Holandija) 1966
Arandjelovac 1974
Kavala (Grcka)1985
Cetinje 1992
C) sampion drzave
1. Vrnjacka Banja 1970 ,1/2 sa (Vukicem) (Po propozicijama trebalo je da igramo mec ali Vukic nije hteo. Posle mesec dana vecanja „Predsednistvo SSJ“ nam je obadvojici priznalo titulu sampiona te smo obadvojica automatski uvrsteni u reprezentaciju za evropski sampionat u Kapfenbergu (Austrija).
2. Novi Sad 1975, (1) (veci deo nagrade NIKAD! nisam dobio)
3. Niksic-Beograd 1997(1). Posle cetvoromeca u Beogradu (Velimirovic, Popovic, Damljanovic, Ivanisevic) na kome sam pobedio priznata mi je titula sampiona. Medjutim, pehar koji mi je sledovao,NIKAD nisam dobio!
A) u prijateljskim mecevima:
SSSR-Jugoslavija:
1. Suhumi 1966 (po seveniskom sistemu) (moj prvi nastup za reprezentaciju zavrsio se jako neprijatno, uprkos dobroj igri: (1,5 iz 6)
2.Odessa 1975 (4,5 iz 6)(po seveniskom si stemu) (procentualno najbolji rezultat postignut u mecevima sa SSSR-om)
3.Tbilisi 1973
4.Teslic 1980
5.Beograd-Moskva 1994
6.Beograd-Moskva 1998
7.Moskva 2007 (seniori)
(u ukupnom rezultatu ostvario sam pozitivan skor: +9=10-7)
A) u Balkanijadama:
Sofija 1972 (1.mesto ), (4 iz 4 partije) (najbolji rezultat na tabli i u reprezentaciji)
Herkularum 1983 (1.mesto) (bio igrac i kapiten)
Sofija 1986 (2.mesto) (bio selektor)
Herceg Novi, 10. septembar 2008. godine
(Nastaviće se)