SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE
( 35)
Priprema:
Rados Marjanovic,
Medjunarodni sudija FIDE
Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.
Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca
_______________________
Zanimljivosti iz sveta saha
_________________________________
„NAPOLEONOVO BEKSTVO IZ MOSKVE“
Koliko daleko seze masta problemista, uz mnoge druge, pokazuje i primer na dijagramu.
Aleksandar Dimitrijevic Petrov
a)
b)
Naime, prvi ruski sahovski majstor i problemista Aleksandar Dimitrijevic Petrov (1794-1867) komponovao je simbolican problem „Bekstvo Napoleona iz Moskve u Pariz“. Svaki komentar je izlisan. To bekstvo treba videti i usput se diviti resenjima pojdinih zahteva.
1. Nd2++ Ka2 2. Nc3+ Ka3 3. Ndb1+ Kb4 4. Na2+ Kb5 5. Nbc3+ Ka6 6. Nb4+ Ka7 7. Nb5+ Kb8 8. Na6+ Kc8 9. Na7+ Kd7 10. Nb8+ Ke7 11. Nc8+ Kf8 12. Nd7+ Kg8 13. Ne7+ Kh8 14. Kg2 mat.
Ako uporedite prvi i drugi dijagram lako cete zakljuciti da je imperator Napoleon sistematski gonjen do samog Pariza!
SAHOVSKI ROMANTIZAM
U poziciji na dijagramu, nastaloj nakon 20. poteza crnog, svetski prvak Stajnic, u partiji protiv Bardelebena, u Hestingsu 1895. izveo je svoju najbriljantniju kombinaciju u sahovskoj karijeri.
Evo kako se rodilo to remek delo cija lepota i danas pleni i najprobirljivije sahovske sladokusce.
21. Ng5+ Ke8 22. Rxe7+! Uzimanje damom ne ide jer u tom slucaju pada top na c8 22. … Kf8! 23. Rf7+ Kg8 24. Rg7+!! Za divno cudo, u oba slucaja crni tog topa koji se slobodno seta po sedmom redu ne moze uzeti ni damom ni kraljem. Ne ide 24. … Kf8 zbog 25. Nxh7+ stoga 24. … Kh8 25. Rxh7+ … Setnja topa po sedmom redu uznemirila je i iznervirala Bardelebena da je u besu napustio dvoranu i pustio da mu istekne vreme. Ali Stajnic, koji je do kraja ostao veliki, posle kraja po0kazao je i kako bi tekla kombinacija do mata. 25. … Kg8 26. Rg7+ Kh8 27. Qh4+ Kxg7 28. Qh7+ Kf8 29. Qh8+ Ke7 30. Qg7+ Ke8 31. Qg8+ Ke7 32. Qf7+ Kd8 33. Df8+ Qe8 34. Nf7+ Kd7 35. Qd6#
PRAVI POTEZ U PRAVO VREME
Pozicija na dijagramu je iz partije Kapablanka – Mikenas, odigrana na Olimpijadi 1939. godine. Na potezu je bio Mikenas. On je povukao b5 s namerom da otera protivnickog lovca i da potom Qxe5 osvoji figuru, jer beli ne bi smeo da igra dxe5 iz razloga sto mu je dama u masci.
Sve bi to bilo u redu da Kapablanka (beli) nije pronasao i povukao potez strasne snage. Da, povukao je pravi potez u pravo vreme uz koji neminovno ide „ukras“ od dva usklicnika (!!) i nakon 7 poteza prinudio crnog na predaju.
Pitanje:
Sta je to tako strasno i ubitacno povukao Kapablanka i da li mozete procitati taj njegov niz od 7 poteza kojim je protivnika tusirao?
Resenje vam ovaj put ne dajemo. Zelimo da vas stavimo na ozbiljne sahovske muke. Probajte, istrazujte, konsultujte se sa pozanicima, ko ima i zna moze pokusati i sa racunarom. Pa ako nista ne pomogne – javite nam se da pomognemo.
DA LI STE VEC CULI?
- Da je najveca i najneobicnija simultanka odigrana 1966. u Havani. Tom prilikom su najpoznatiji velemajstori, ucesnici olimpijade, istovremeno igrali protiv 6840 protivnika!
- Da je cuveni kompozitor Prokofjev bio veliki poklonik drevne igre i vrlo dobar igrac. Njemu je, kao retko kome, poslo za rukom da u simultankama 1909 i 1914. pobedi Laskera, odnosno Kapablanku.
- Da je prvi sampion sveta Viljem Stajnic, na dvokruznom turniru u Becu 1873. godine, dobio uzastopno 16 partija, sto je svojevrstan rekord, koji verovatno ni do danas nije prevazidjen.
- Da je u Pragu, 1874. godine odigran prvi i jedini turnir naslepo na kome je pobedio Dobrovski sa 13,5 poena iz 14 partija.
- Da je velemajstor Stajnic jednom prilikom bio uhapsen pod sumnjom da se bavi spijunazom. naime, on je igrao dopisni mec sa Cigorinom i policija je mislila da brojevi kojima su oznacavani potezi predstavljaju tajne spijunske cifre.
KAKVO JE POREKLO RECI „ROKADA“
Naziv „rokada“ za izuzetni slucaj u partiji, kad se kraljem i topom cini dvostruki potez, indijskog je porekla. Indusi nisu znali za topa, vec su na mesto te figure stajala borna kola. U bengalskom dijalektu za kola se i danas kaze „ruh“. Spanci su za vreme arapske invazije prekrojili tu rec u „rok“, dok je u srednjovekovnom latinskom jeziku top dobio naziv „rohus“.
Stari Indusi su borna kola kao sahovsku figuru cesto izradjivali na neobican nacin. Bilo je slucajeva da bi u borna kola bila upregnuta neka strasna zivotinja, najcesce sa rogovima. Naravno da je takva figura na sahovskoj tabli isuvise prostora. Postepeno doslo se dotle, da su umesto bornih kola pravljene samo zivotinje sa rogovima. Zanimljivo je da su ti rogovi postali heraldicka figura, o cemu svedoce mnogi srednjovekovni grbovi. Ispitivanja u tom pravcu vrsio je holandski problemista Dr Nimijer. Pod naslovom „Rok kao heraldicka figura“ on je izdao knjigu sa crtezima i opisom takvih rogova.
(Tekst iz stare Šah-mat liste)